Блокадери, наследници црвених пионира

Блокадери који данас глуме „револуционаре“ нису ништа ново у српској историји. То је иста она гарнитура која се некада звала млади комунисти,  агресија као програм, анархија као политика, а презир према „ћацијима“ на истом нивоу по којем су комунисти некада мрзјели сваку српску националну елиту. Разлика је само у боји заставе – менталитет је остао исти, вичи, блокирај, пријети, па ако је могуће, глуми жртву.

Ови данашњи блокадери немају идеологију, али имају фанатизам. Зато не треба да чуди што су им институције „репресија“, Црква „заосталост“, а Србија „проблем“. Шта год личи на државу – смета им. Шта год личи на традицију – нападају. Шта год личи на српство – демонизују. А највише их раздражује управо оно што је темељ Србије,  ћаци, образовани млади људи и најбољи студенти генерације.

Слушати блокадере како причају о „демократији“ исто је као слушати пијаног комунисту како цитира устав!

Када погледамо те „борце за правду“, видимо исто лице политичке инфантилности, одрасли људи који су убијеђени да је држава дужна да им испуни све хирове, а да је улица највећа институција. Њихови „протести“ личе на лошу школску приредбу,  гласни, недисциплиновани, без икакве суштине.

И што је најгоре, на крају сваке њихове „побуне“ остане само – празна глава оних који их подржавају и још празнија реторика.

Србија је ове појаве већ гледала, и сваки пут је завршетак исти, што је бука јача, то је народ одлучнији у подршци држави. Србија хоће мир, институције, поредак. Неће да је малтретира шачица хистеричних блокадера који би највише вољели да виде државу на кољенима, све само да би они себе представили као „жртве режима“.

Истина је једноставна, блокадери су политички наследници оних најгорих пионирских времена, гласни, агресивни, без аргумената, али препуни мржње према сопственим корјенима.

Али ипак , Србија ће их, као и све њихове претходнике, стрпати у оно мјесто у историји које заслужују: у фусноту, испод линије, гдје се биљеже заблуде које нико не чита два пута.

Јер док они блокирају, Србија гради. Док они руше, Србија ради. Док они вичу, Србија иде даље.

И то је оно што их највише боли.