Честитамо, народе. Коначно смо дочекали тај тренутак еволуције духа и материје. Заборавите на Немањиће, Петровиће и косовски завјет; стигла је нова, надограђена верзија идентитета 2.0. Јуче смо са скупштинске говорнице сазнали епохалну вијест: Милојко Спајић је већи Срби од Милана Кнежевића
То што Милојко вјероватно мисли да је „Обилић“ назив за нову криптовалуту, а „Грачаница“ неки ексклузивни ризорт на Малдивима, само показује колико смо ми остали заостали у разумијевању модерног српства. То је оно дигитално српство. Оно се не доказује тамо неким заставама, тробојкама или историјским правима. Не, оно се рудари у тишини, између два лета за Сингапур.
Кажу зли језици: „Па како је већи Србин, а ПЕС није хтио ни да стави тробојку на дневни ред?“ Е, ту лежи ваша површност. Прави „Биткоин Србин“ зна да је застава заправо само компликован графички интерфејс који успорава систем. Зашто бисмо трошили вријеме на црвено плаво бијелу комбинацију у Скупштини, када можемо да уживамо у спектру боја јапанског јена или америчког долара?
Милојко је Србин по blockchain методи. Његово српство је децентрализовано, толико децентрализовано да га у Црној Гори често не можете ни лоцирати. Док Кнежевић губи вријеме цитирајући Његоша по судовима, Спајић стратешки ћути на сваку националну тему, јер зна да се прави патриотизам мјери брзином протока података, а не дужином историјског памћења.
Тробојка? То је превише „аналогно“. Прави лидер зна да се идентитет чува тако што се гласа против његовог помињања, како се не би покварила естетика минимализма коју ПЕС тако предано његује. Зашто дневни ред оптерећивати симболима, кад можемо да га пунимо обећањима која имају рок трајања као батерија на старом ајфону?
Зато, не будите ситничави. Ако посланица Марковић каже да је Мики највећи међу једнакима, вјерујте на ријеч. Човјек је Србин будућности, без заставе, без сувишних питања и са великим повјерењем у невидљиво тржиште. Коме требају три боје на платну, кад имамо бројеве на екрану?
Догoдине у ЕУ! (Или гдје год већ буде добар Wi-Fi).