Одборница коалиције „За будућност Никшића“ у Скупштини општине Никшић, Аница Ђуровић, саопштила је да Црна Гора мора хитно промијенити однос према пољопривреди и домаћој производњи, упозоравајући да прекомјерна зависност од увоза представља озбиљан економски и безбједносни ризик.
„Док свијет улази у период нестабилности, уз ратове, прекиде ланаца снабдијевања и константан раст цијена, ми се у Црној Гори понашамо као да нас се то не тиче. А тиче нас се директно. Истина је једноставна — држава годишње увози храну у вриједности већој од 700 милиона еура, док је увоз у појединим анализама и до 16 пута већи од извоза. То значи да не производимо довољно ни за сопствене потребе“, истакла је Ђуровић.
Она подсјећа да је и у претходном и у актуелном мандату кроз амандмане и иницијативе више пута указивала на значај пољопривреде, наглашавајући да је у Никшићу направљен одређени помак, али да је на нивоу државе подршка и даље недовољна.
„Ситуација никада није била озбиљнија. Раст цијена горива директно утиче на производњу и снабдијевање храном. Сваки литар горива утиче на обраду земље, транспорт и коначну цијену коју плаћа грађанин. Зато је нереално очекивати да цијене хране остану исте ако расту цијене енергената — економска пракса је показала супротно“, навела је она.
Ђуровић додаје да посебно забрињава чињеница да се цијене хране, чак и када дође до пада цијена горива, готово никада не враћају на претходни ниво, јер се повећани трошкови трајно уграђују у тржишне цијене.
„Ако смо ишта научили из претходних криза, онда је јасно да више не говоримо само о стандарду, већ о сигурности. Зависност од увоза може нас довести у ситуацију да проблем више не буде цијена, већ доступност хране“, упозорила је она.
Говорећи из личног искуства, Ђуровић је истакла да је одрасла на селу и да памти вријеме када је готово свако домаћинство производило храну за себе.
„Села су данас празна, производња сведена на минимум, а наше трпезе зависе од увоза. То није случајност, већ резултат дугогодишње политике која је системски гасила село, омаловажавала рад домаћина и фаворизовала увознике у односу на мале произвођаче“, казала је она.
Она је нагласила и да се развој туризма не може посматрати одвојено од пољопривреде.
„Нема озбиљног туризма без домаће хране. Нема аутентичне понуде ако госту служите увозне производе. Туризам без пољопривреде није развој, већ привид развоја“, поручила је Ђуровић.
Према њеним ријечима, Црна Гора има све предуслове да обезбиједи сопствену прехрамбену стабилност — земљу, воду и људе — али јој недостаје јасна политичка одлука да пољопривреда постане стварни приоритет.
„Потребни су сигуран откуп и фер цијене за домаћине, заштита домаће производње, праведне субвенције и подршка младима да остану на селу. Држава која може да прехрани друге, мора прво доказати да може да прехрани себе“, нагласила је она.
Ђуровић је закључила да питање пољопривреде више није само економско, већ стратешко питање будућности државе.
„Можемо без много чега — без луксуза и празних обећања — али без хране не можемо. Зато више нема одлагања, калкулација ни изговора. Ако данас не станемо иза домаће производње, сјутра нећемо имати иза чега да станемо“, поручила је одборница коалиције „За будућност Никшића“ Аница Ђуровић.