Саопштење преносимо интегрално
Негдје сам била упозната да постоји модел по којем поједини корисници Домова за стара лица, не имајући насљеднике, могу и желе добровољно да оставе своје некретнине држави у замјену за доживотно издржавање. Та пракса, у основи, требало је да буде механизам сигурности за људе који су остали сами.
Али нијесам знала а и многи од нас, нити сам могла претпоставити да су појединци из система били у стању да чак и то злоупотребе, па да те исте некретнине, умјесто држави, преводе у своје приватно власништво гдје се у свему томе помиње и Никшић — ја заиста немам ријечи. Ако се испостави да је то истина, онда је то ниво моралног суноврата који превазилази сваку мјеру нормалног, људског и институционалног понашања.
Је ли се мука тих људи овако наплаћивала? Је ли ово била цијена њихове усамљености, старости и немоћи?
Ако је ово био „пословни модел“, онда се јасно види да им је вазда било мало – мало части, мало образа, мало људскости.
Ово није само пропуст система, већ најтамнија слика злоупотребе повјерења.
Нећу ништа више писати док се не добију званични подаци, али ако се све ово покаже као истина, онда је у питању једна од најмонструознијих неправди нанесених нашим најстаријим суграђанима.