Ево драги пријатељи, да и то дочекамо, да нам судбина државе зависи од тога да ли ће се Доналд Трамп пробудити на лијевој или десној страни кревета, и да ли ће му у првом твиту тог јутра пасти на памет име – Јаков.
Јер, будимо реални, ако Америка може ухапсити Мадура без да трепне, што не би могла и једног нашег, финог, европски упакованог, брижљиво фенсираног Јакова? Ништа лично. Rule of law, што би рекли они, а ми превели – право јачега.
И шта онда?
Хоће ли Црна Гора увести ванредно стање?
Хоће ли се огласити невладине организације са саопштењем да су „забринуте,“?
Хоће ли се наћи неки амбасадор да каже како „прати ситуацију“ – што је дипломатски за „не занима ме“?
Замислите сцену, Трамп, за столом, карта Балкана испред њега. Пита:
– Who is this Jakov guy?
А неко иза њега одговара:
– Doesn’t matter, sir. He’s from Montenegro.
– Arrest him.
И готово. Ни оптужнице, ни суђења. Само једна наредба и један Јаков мање у политичком екосистему.
А код нас? Паника.
Аналитичари по студијима објашњавају да је то „сложен геополитички сигнал“. Колумнисти пишу да је Јаков „жртва нове хладне, а можда и млаке, фазе односа“. Политичари се куну да су „увијек били против хапшења“.
И наравно – криви су Срби. Или Руси. Или СПЦ. Или народ, јер није довољно вјеровао у реформе.
А најбоље од свега?
Сјутрадан би нам рекли да је то, заправо, историјска шанса.
Да је хапшење Јакова болан, али неопходан корак ка још већој демократији.
Да сада можемо још брже, још снажније, још празније…..напријед!
Спасоје Томић
Браво за текст. Иронија на нивоу!