Јавна установа (ЈУ) „Захумље“ у оквиру репертоара програма Никшићка културна сцена организовала је промоцију збирке поезије „Житница“, аутора Радосава – Бата Ђурковића из Никшића.
Модератор вечери мр Илија Бајовић навео је да је Ђурковић раније објавио књиге пјесама „Излазак бјелином у сусрет“, „Бијелом руком и круном од злата, На Јутрење“, роман Путници, такође и књигу пјесама „Повратак“.
Збирка „Житница“, која је изашла је у издању Института за српску културу – Никшић, је, по ријечима Бајовића, прича о Косову – житници српског народа, јер је Косово и косовски завјет, главна инспирација нашег књижевно-историјског стваралаштва вјековима уназад.
„Аутор Ђурковић ће својом збирком поезије стати у ред са свим ауторима који су до сада писали и стварали подстакнути Косовом, боље речено Косовским завјетом. Јер, Косовски завјет, како је то лијепо дефинисао блаженог помена Митрополит Амфилохије није ништа друго него Нови завјет, завјет о страдању српског народа, али и завјет о нашој постојаности и утемељености на светој земљи“, рекао је Бајовић.
Проф. др Саво Лаушевић запажа да је метафора суштинска форма пјесничког поимања, она је интелектуални поступак којим пјесник сагледава оно најдаље и најдубље преко оног блиског и дохватљивог, а у поезији Бата Ђурковић, поред метафора сједињено је читање, писање и мишљење.
У књизи „Житница“, житница, зрно и слово, симболично треба да донесе род у три бразде, три орања и три приче, које се срцем тихо гнијезде, мишљења је проф. др Јелица Стојановић.
„Житница и живот, и бразда, и жито и слово јесу вјећито, болно и радосно страдање за неку велику животну, земаљску и небеску радост и спасеwе, за Батово и наше никад довољно опјевано Косово, за „Мирис душе крсног хљеба“. Зрно је Косово, Косово је род и рађање…, јер је суштина, сјеме зрно, и род најрођенији у Батовој Житници: „Жито младо да зазвечи“, казала је Стојановић.
Проф. др Драго Перовић сматра да нова збирка поезије Радосава Бата Ђурковића доноси обиље пјесничког зрневља засијаног у три бразде, три орања и три приче у којима ријечи зру и потврђују све оно што је у своја три претходна пјесничка засада посијао њен аутор-сијач.
„Бато не сије и не расијава себе онако како су нас његови претхидници навикли. Он сије и развијава себе не само последњих 20-ак година, већ шест вјекова, и отуда нам је његова пјесничка бразда сасвим необична, засијани смисао је скривен у пјесничком исказу, настасијевског метафизички скривајућег историјског откривања, у изразу који нико осим њега не може да слиједи“, оцијенио је Перовић.
Аутор је, након читања избора из промовисане збирке, казао да је прича о Косову прича о завичају овоземаљском, али који има духовну димензију, јер, ако заборавимо овај завичај онда ћемо, истакао је пјесник Радосав Бато Ђурковић, изгубити и небески.
„Ако не можемо да бранимо завичај како би можда требало, можемо памћењем и сталном причом о њему“, поручио је Ђурковић.
Издавач књиге „Житница“ је Центар за српску културу Никшић, Матица српска – друштво чланова у Црној Гори. Уредник је др Никола Маројевић, а рецезент проф. др Драго Перовић.
Радосав – Бато Мирков Ђурковић, рођен је 17. августа 1974. године у бањском селу Сомина. Дипломирао на Филозофском факултету у Никшићу, на одсјеку за философију. Објавио је књиге пјесама Излазак бјелином у сусрет (2005), Бијелом руком и круном од злата, На јутрење (2006), роман Пушници (2016) као књиге пјесама Повратак (2021) и најновија „Житница“ (2024). Објављивао пјесме и приче у више књижевних часописа.
С.Ш.(РТНК) и Ж.Ш.(ДАН)
