Na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu, studenti su ga pitali koliko je 5354 pomnoženo sa 3653, 19558162 za svega nekoliko sekundi je odgovorio, a studenti su ga podigli na ruke i odneli prema hotelu „Metropol“.
Rođen je sa defomacijom desne šake te je na njoj imao samo tri prsta što mu nije smetalo da izvrsno svira klavir. Naučio je da čita sa tri godine i od malena zabrinjavao nastavnike u školi jer ništa nije zapisivao. No, zadatke je rešavao sa lakoćom pa mu je britak um doneo titulu šahovskog prvaka „SSSR-a“ sa svega 20 godina, kao najmlađi ikada.
Za potrebe filma o natprirodnim mogućnostima čoveka, u Cirihu 1959. godine igrao je simultanku na 38 tabli, pritom ništa ne zapisujući. Po završetku je dobio opasku kako je u 17. potezu mogao „igrati jače“.
Nije bio saglasan s tim diktirajući šta je sve bilo na tabli. Kada su ga upitali da li je upamtio sve poteze, odgovorio je:
„Ne samo nju, već sve odigrane partije.“
Pala je opklada i on je ispisao svih 38 partija.
Smatra se najboljim napadačem u istoriji i najnadarenijim šahistom, uz Bobija Fišera. Priređivao je „žrtvene vatromete“, poklanjajući protivnicima konje, topove pa i kraljicu i opet ih pobeđivao.
Njegov prirodni talenat omogućio mu je da preotme titulu Mihailu Botviniku i 1960. godine postane 8. svetski šahovski šampion, sa svega 24 godine. Jedan je od retkih koji su dobili titulu velemajstora, a da pre toga nisu bili proglašeni međunarodnim majstorom.
Apsolutno svojeglav, umetnik u duši, duhovit i impulsivan, govorio je i pisao na sedam jezika, među njima i na srpskom. Voleo je Beograd i bio omiljen gost u gradu na ušću Save u Dunav.
Od malena je imao zdravstvenih problema, bio je krhke građe i nikada nije vodio računa o zdravlju. Voleo je alkohol i cigarete, poročan život plaćao čestim boravkom u bolnici gde je postao zavisnik od morfijuma.
Bez obzira na nemilosrdno rabljenje uma i tela, odigrao je preko 3000 turnirskih partija, neretko bežeći iz ruku lekara da bi stigao na takmičenje.
Na poslednji turnir stigao je baš iz bolnice. Kada su ga organizatori ugledali bili su zaprepašćeni jer su mislili da gledaju u mrtvog čoveka. Njegove reči su bile:
„Hvala vam što ste me prepoznali.“
Preminuo je tri sata po završetku turnira.
- Mihail Nehemjevič Talj, „Gusar iz Rige“, „Čarobnjak iz Rige“ „Šahovski Mocart“ ili jednostavno, Miša, napustio je ovaj svet na Vidovdan 1992. godine u 56. godini života.
Izvor fotografija: Wikipedia.
Fotografije uredio: @Oficijalnastranicazanimljivo/FB.
