Лако је скинути стеге са руку, тешко је маћи оне са душе
Жанровски остварен као роман лика, “Повратак из пакла” аутора Вукосава Делибашића није мање ни љубавни, породични и политички роман, казао је Радоје Фемић на промоцији у Никшићу
Највеће одликовање које човјек може добити у сваком времену је мирна савјест, каже Мирјана, супруга главног јунака ромна Вукосава Делибашића
“Повратак из пакла”, који је промовисан у сали “Захумља” у Никшићу.
Војин, повратник из голооточког логора, који аутор метафорички поистовјећује с паклом, трагичан је, према ријечима др Радоја Фемића, јер нема суштинску моћ избора.
“Његово опредјељење да слиједи наметнути, а потом нагло одбачени став обоготвореног комунистичког ауторитета – Партије, учиниће га отпадником који историјске и политичке прилике не сагледава из интересне, већ искључиво из идејне перспективе.
Војинова неприлагођеност конотирана је као видљиви знак његове часне природе и непоколебљивог става”, истакао је Фемић.
Није Делибашићев јунак био “без части и поноса”, није желио да призна “кривицу без кривице”, није желио да крене на “саборце из рата и сапатнике из привидног мира”, није желио да, спашавајући главу, изгуби образ и остане без душе. И завршио је на Голом отоку.
“Насиље и понижења која су му приредили саборци, Војин подноси лакше него празнину порушених идеала из које се назире ништавило… Иако приказани у сагласју, ликови Војина и његове супруге Мирјане су контрастирани по темпераменту. Насупрот стереотипној симболизацији, Војин је конципиран као сањар, склон меланхолији и очајању, док је Мирјана оличење практичне рустикалне мудрости, која пуни израз задобија у животном опредјељењу за активну борбу с недаћама”, казао је Фемић, представљајући роман који је 2022. године добио нишку књижевну награду “Славиша Николин Живковић”.
“Војине, доћи ће вријеме, можда и послије нас, које ће показати да су понизили себе а не нас, јер онај ко понижава поштене, сам буде кад-тад понижен”, каже Мирјана.
Али и остане без душе без које је битисање човјека, у правом смислу те ријечи, немогућа.
“Жанровски остварен као роман лика, ‘Повратак из пакла’ Вукосава Делибашића није мање ни љубавни, породични и политички роман. Идеја књиге – да се у поразу, упркос свему, могу сачувати осјећање љубави, личног достојанства и породичне части, подсјећа на блискост реалног и литерарног искуства, нарочито на црногорском поднебљу, у којем су диобе биле и остале кључни менталитетски амблем. Надахнут опомињућом функцијом, Делибашићев роман одговара ауторској интенцији, подсјећајући да се људскост не стиче, нити губи у времену, него у човјеку, а да се тријумф не биљежи политичким, већ трајним, етичким параметрима”, закључио је Фемић.
Према ријечима мр Александра Ћуковића, аутор појам пакла везује за двије равни: голооточку и постголооточку, која је произашла из прве.
“И која се настањује у једном човјеку, затим једној породици и на крају – једном друштву градећи аутономан поредак, примамљив за вишеслојну анализу: психолошку, политичку, социолошку, филозофску, историјску, културолошку, књижевно-умјетничку”, казао је Ћуковић.
Делибашић, према његовим ријечима, посебно инсистира на чињеници да супружници нијесу странци једно другоме колико су постали странци сами себи.
“Из разговора мужа и жене сазнајемо које су политичке посљедице голооточке и постголооточке димензије. Социјална црта је изражена и представља својеврсни апел и крик људи чији су идеали изневјерени, жртава које су заборављене, вапај за бољим и праведнијим друштвом… Неправда је камен спотицања сваког друштва у ма ком времену и на ма каквом простору. Злонамјерни и неспособни су, каже јунак овог романа, постали моћници који управљају људским животима”, истакао је Ћуковић.
Због тога главни јунак и каже да би лако “поднио стеге на рукама, да му нијесу ставили стеге на душу”. Али, ту је Мирјана да заједно с њим покуша да те стегне макне, јер, како каже, морају изабрати живот или страх, надајући се да ће њихов избор бити живот.
“Роман ‘Повратак из пакла’ узбудљива је прича о вјери у људе, о границама толеранције, опраштању, чекању и трпљењу, о сусрету и дијалогу, издаји, породици и истинским вриједностима. Ово је прича о рату и миру, побједама и поразима, досљедности и чврстини. Вукосав Делибашић је овим романом доказао да је интересантан приповједач који је успио да укаже на свељудски ‘пут у јесам’ који се с времена на вријеме учини невидљивим или непроходним, али који је у поразу, чини се, најодлучнији и најстаменији”, закључио је Ћуковић.
Аутор романа, који је писањем интензивно почео да се бави тек онда када је отишао у пензију и до сада, поред промовисаног романа, написао збирке поезије “Траг” и “У моменту – хаику и друге форме јапанске поезије” и аутобиографски роман “У вртлогу времена”, захвалио се свима који су допринијели да његов “Повратак из пакла” буде објављен и на лијеп начин промовисан.
А роман је пун поука и реченица које осликавају нека прошла, али и садашња времена, са жељом да не буду и будућа: “У злом времену, на злом мјесту, међу злим људима, не може се поштеном разведрити, нити осванути нормалан дан”.
Модераторка вечери, коју је организовала ЈУ “Захумље”, била је Кристина Радовић, док су одломке из награђеног романа читали Наташа Лалатовић и Михаило Перошевић.
“Рат избаци оно најгоре што постоји у људском карактеру. Најгори људи и највећи талог исплива на површину, а часни буду проказани и жигосани…Кренули смо заједно у рат, па се идеолошки разишли и ето, куме, узалудне су биле наше битке. Ратовали и ти и ја. Поражени и ти и ја, па нити се оствари твоја ни моја замисао… Поражени смо и понижени… На крају, побиједили су вјешти и лукави, а часни и поштени су страдали”.
“Повратак из пакла” је у неку руку, ода оним часним и поштеним људима који, без обзира на сва страдања, прогоне и неправде, не могу да буду поражени – не у души и у срцу.
С.Мандић (Вијести), фото: Ж.Шапурић (ДАН)
