Андрија Топија рођен је 1336 .године у Драчу . Био је Српски великаш и кнез, из породице Топија, који је владао дјеловима данашње Албаније (1359—1388). Последњи владар средњовековне српске државе Приморске Зете.Његова задужбина jе манастир Светог Јована Владимира.
Бешовић
Његова породица је уживала подршку напуљских Анжујаца, а његов дједа Тануш (Атанасије ) је владао облашћу између ријека Мата и Шкумбе. Њега је 1359. године наследио Карло и активно се укључуио у сукобе који су после Душанове-Немањић (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) смрти захватиле Српско царство, првенствено између његовог сина Уроша (1355—1371) и полубрата Симеона (1359—1371). Своју власт на Крoју је проширио 1363. године, а сукоби са Балшићима су отпочели исте године. Он је у прољеће 1364. године заробио Ђурађа I (1362—1378) и посредством Дубровчана је међу њима склопљен мир 1366. године. Предјеле јужно од Шкумбе преузима 1367. године, а важну стратешку тачку на Балкану, Драч, заузео је 1368. године и успио је да га задржи, иако га је у пар наврата губио (1376. и 1385). По страним ауторима, он се око 1370. године оженио Војиславом Балшић, ћерком Балше I Балшића (1356—1362), али се она не помиње у књигама српских историчара,све до 1988.године када Академик проф.др.Милош Благојевић објављује студију „Србија у средњем веку „.
Његови интереси на тлу данашње Албаније су се укрштали са интересима Балшића, што је довело до поновних сукоба са њима, у којима је изгубио Драч (1385), иако га је мало прије тога повратио (1383). Уз помоћ Османлија које су у бици на Саурском пољу код Берата 18.септембра .1385. године побиједиле и убиле Балшу II (1378—1385), Карло је повратио контролу над Драчом.Већ наредне године, он је 17.августа склопио савез са Млечанима, а понудио им је Драч, у замјену за друге посједе на Криту и Еубеји.
Карло Топија је преминуо у јануару 1388. године и сахрањен је у својој задужбини, манастиру светог Јована Владимира код Елбасана. Њега је подигао 1381. године, на темељима старије цркве (о чему сведочи уклесани натпис на грчком, српском и латинском језику) и у њега је пренио мошти српског кнеза Јована Владимира, које су се од средине XIII вијека налазиле у Драчу.
Наследио га је син Ђурађ Топија , који је 1392. године предао Драч Млечанима. Ђурађ Топија био је господар Драча од 1388. године до своје смрти 1392 .године .
Његова мајка била је Војислава Балшић, ћерка Балше I и сестра Ђурђа, Страцимира и Балше II. Ђурађ је био ожењен Теодором, ћерком Бранка Младеновића и сестром Вука Бранковића, Гргура Бранковића и Николе Радоње Бранковића. Карло Топија је имао ћерку Јелену која се након његове смрти 1388. године удала за Млечанина Марка Барбарига и овладала Кројом. Млађи брат, Никита Топија, владао је областима јужно од Драча. владао до своје смрти 1399. године када је Јелена прикључила Драч својој држави.
Јелена Топија била је средњевјековна племкиња из породице Топија. Њени мужеви владали су Кројом од 1388. до 1392. и од 1394. до 1403. године.
Јелена се након очеве смрти удала за млетачког племића Марка Барбадига. Од оца је наслиједила Кроју којом је Марко владао од 1388. до 1394. године. Након пораза Димитрија Јониме од стране Османлија 1392. године и њиховог заузећа Скадра, Марко је предао Кроју Турцима. Османлије су за управника поставиле Константина Балшића, сина Ђурђа Балшића и Теодоре Дејановић. Као турски вазал, Константин је владао Кројом од 1394. до 1403. године. Јелена је раскинула брак са Марком и удала се за Константина. Годину дана након Константинове смрти, Јеленин брат Никита Топија заузео је Кроју. Јелена и њен син Стефан преселили су се у Венецију гдје су живјели код Јеленине сестре Марије. Јеленин син Стефан касније ће бити један од значајних савезника Балше III Балшића у Другом скадарском рату (1419—1423) и најамник Млетачке републике.
