Овако је изгледао српски цар испред своје војске кад се кретало у битку!

Захваљујући нашим стручњацима и Istorijski Muzej Srbije, коначно излази на видело вековима скривана слика о Србији у средњем веку.

Одувек овде имамо присутну тежњу разних аутошовиниста и германофилских непријатеља српства да се понижава српска витешка култура и да се блати наш средњи век који је корен на ком је обновљена модерна Србија под Карађорђем, Милошем и митрополитима Петровић-Његошима.

Е па доста је било понижавања српског средњег века!

Погледајте како је изгледао оклоп српског цара Душана!

Оклоп приказује његову стварну величину, која је била импозантна.

Историјски извори нам показују да је цар Душан био изузетне висине, иако тачну његову висину данас не можемо да утврдимо.

Тако је рецимо папски посланик Филип Мезијер писао да је српски цар Душан изузетно високог раста, чак и у односу на све друге људе, да их прилично надмашује.

Оклоп је рађен на основу фресака и на основу великог броја извора који пописују и описују српску витешку опрему.

Постоји попис комплетне опреме витезова у служби цара Душана. То су најмодернији типови оклопа и оружја тог времена у Европи.

На пример из Венецијанског архива данас имамо податке о увозу витешке опреме у Србију.

У време цара Душана, рецимо у једном контигенту увежено је 1800 грудних оклопа типа корача. То су најмодернији оклопи тог времена.

Уз те оклопе увожене су стотине шлемова, подкапа, металних рукавица, оклопа за надколенице, подколенице, велика, дубока витешка седла и плаштови преко коња итд.

Да не помињемо да је средњевековна Србија имала велику домаћу производњу витешке опреме и мачаре у свим утврђеним градовима, а често и сеоске мачаре.

Мач цара Душана, ког видите, урађен је на основу Душанове фреске из Полошког манастира у Вардарској Србији тј. данашњој Северној Македонији, задужбине српског средњовековног племића Ивана Драгушина.

Душанов мач из Полошког манастира је потпуно реално приказан и из тог приказа видите реплику која је урађена. Такође имамо и археолошке налазе који то потврђују.

Мач цара Душана има продужену дршку, то је велики двосекли витешки мач, са украсима који се налазе на тој фресци.

По ступању на српски престо, 1331. године, Душан доводи водећег дубровачког мачара да кује лично за њега и његову гарду у Призрену. Он је ковао најмодарније типове великих витешких мачева са продуженом дршком, који је витезу давао могућност широког замаха из кука, а тешки оклоп му је пружао заштиту. Витез са таквим мачем и оклопом је имао довољно времена да изводи разорене ударце од којих није било праве одбране.

Цар Душан је био познат по својој импозантној личној гарди германских и скандинавских најамника коју је предводио чувени тевтонски витез Палман Брахт.

Међутим, Душан је по угледу на своје најамнике формирао и велики број српских јединица који су изгледали, обучавали се и имали исту опрему као његова лична гарда.

Душан је у српској војсци развијао посебан род тешко оклопљене коњице која је бројала више од 500 јуришних тешких оклопника, са подршком јединица од по 300 тешких оклопника.

Оклоп цара Душана је рад Стевана Стевановића и позивамо вас све да обиђете Историјски музеј у Београду и својим очима се уверите у сјај српског средњег века.