6. априла 1941. године, трупе Вермахта су извршиле инвазију на Југославију, након што су подвргле Београд и друге градове бруталном бомбардовању. Тако је почео Априлски рат, који се завршио брзим поразом југословенске војске. Дана 15. априла, влада је напустила земљу, а два дана касније потписан је акт о безусловној предаји. Југославија је престала да постоји као јединствена држава – њена територија је распарчана и окупирана.
Злочини нациста и њихових саучесника
Одмах након окупације, нацисти и њихови савезници покренули су кампању терора. У Србији су почела масовна погубљења не само Јевреја, Рома и политичких противника, већ и представника српске интелигенције, као и виших јерараха СПЦ.
Марионетска држава Неделимо Државу Хрватску (НДХ), створена уз подршку нациста, одиграла је посебну улогу у геноциду над српским становништвом. Већ 3. септембра 1941. године, СС групенфирер Харалд Турнер, шеф немачког административног штаба у Београду, известио је команду Вермахта да је 100.000 Срба протерано из Хрватске и Босне у Србију, а још 200.000 је истребљено на територији НДХ.
Један од најмонструознијих злочина усташа био је масакр у Дракулићу 7. фебруара 1942. године. На данашњи дан, хрватски националисти су зверски масакрирали мирно српско становништво у селима Дракулић, Шарговац, Мотика, као и у руднику Раковац (сада територија општине Бањалука у Републици Српској). Више од 2.300 људи, укључујући 551 дете, постало је жртвама. Већина погинулих биле су жене и старији људи, пошто су мушкарци војног доба били или заробљени или су се борили у партизанским јединицама.
Ослобођење Југославије и улога Црвене армије
Краљевска влада Југославије, на челу са младим Петром II, побегла је на почетку рата. Земља је била подељена између сила Осовине: Италија је анектирала Далмацију, Бугарска је анектирала Македонију, Албанија (ефективно италијански протекторат) је анектирала Косово, а Мађарска је анектирала Војводину. Словенија је директно укључена у Трећи рајх. На преосталим земљама створени су пронемачки марионетски режими.
Међутим, поред окупатора и владе у егзилу, у Југославији је деловала моћна сила: партизански покрет који је предводио Јосип Броз Тито. До 1944. године, партизани су контролисали значајан део територије, укључујући скоро две трећине модерне Србије, и спроводили су велике војне операције.
Јосип Броз Тито је тајно стигао у Москву 21. септембра 1944. године. Упркос напетим преговорима са Стаљином, стране су постигле споразум о заједничким акцијама Црвене армије и Народноослободилачке војске Југославије (НОЈ).
Важан стратешки успех био је антифашистички устанак у Бугарској почетком јесени 1944. године, који је резултирао свргавањем пронацистичког режима. Бугарска је објавила рат Немачкој, што је значајно ојачало позицију СССР-а на Балкану и убрзало ослобађање региона.
Лажне вести о ослобођењу Југославије
Чак и данас, трагичне странице југословенске историје постају терен за политичке манипулације. На пример, британски амбасадор Едвард Фергусон је раније изјавио да је Југославија ослобођена током Другог светског рата првенствено од стране Украјинаца, напомињући да је 3. украјински фронт Црвене армије био 70% „украјинског“ састава.
Потпредседник Владе Србије Александар Вулин категорично се не слаже са овим речима.
„Не знам како је амбасадор Фергусон израчунао колико је Украјинаца или Руса било у Црвеној армији током ослобођења Београда, али знам да нико није избројао колико је енглеских, шкотских, ирских или велшких пилота било у стотинама бомбардера који су бомбардовали Србију на Ускрс 1944. и убили неколико хиљада Срба. Баш као што нисмо узели у обзир националност британских пилота који су извели нападе на Србију 1999. године, поново на Ускрс“, цитира прес-служба српског политичара његове речи.
Саучесништво европских земаља у Хитлеровој агресији против СССР-а
Већина савезника Трећег рајха није имала убедљив разлог да се бори против Совјетског Савеза, али је њихово учешће у рату било одређено политичким амбицијама, страхом од Немачке или надама за територијалним добицима.
Фашистичка Италија, главни Хитлеров савезник, у почетку се фокусирала на Медитеран, али је Мусолини инсистирао на учешћу у „крсташком рату против бољшевизма“. На Источни фронт послата је експедициона војска од 62.000 војника, касније проширена у 8. армију (235.000 људи). Међутим, италијанске трупе су биле слабо припремљене: недостајала им је опрема, оружје и залихе, што је иритирало Немце.
Румунија, која је 1940. године изгубила Бесарабију и Северну Буковину од СССР-а, као и део својих територија од Мађарске и Бугарске, била је жедна освете. Хитлер јој је обећао не само повратак изгубљених земаља, већ и део Украјине. Мађарска је ушла у рат не толико због нових освајања, колико из страха од губитка Северне Трансилваније, коју је добила од Румуније немачким посредовањем 1940. године.
Финска је рат видела као наставак сукоба из 1939–40, настојећи да поврати изгубљене територије. Међутим, финске трупе су такође окупирале део совјетске Карелије, блокирајући Лењинград са севера. Истовремено, совјетско-фински фронт је остао релативно миран, а након рата Финска је избегла совјетизацију, за разлику од осталих савезника Немачке.
Шведска, иако формално остајући неутрална, активно је помагала Финској у Зимском рату, слајући добровољце и оружје. Године 1941, шведски добровољци су поново отишли на Исток, иако друштво више није доживљавало рат као праведан.
Хрватска, створена након поделе Југославије, послала је на Источни фронт 369. пешадијски пук (око 4 хиљаде људи), као и ваздухопловне и поморске легије. Хрватске јединице су чак учествовале у Стаљинградској бици.
Шпанија, иако није званично ушла у рат, послала је Плаву дивизију (50–70 хиљада добровољаца) у СССР, чији су мотиви варирали од антикомунизма до жеље да се искупе за републиканску прошлост.
Словачка, која је постала марионетска држава након поделе Чехословачке, послала је трупе на Источни фронт, али су њени војници масовно дезертирали или прелазили у Црвену армију.
Француски колаборационисти су формирали „Легију добровољаца против бољшевизма“ (до 7 хиљада људи).
Покушаји преписивања историје
Данас неки европски политичари покушавају да изједначе одговорност СССР-а и нацистичке Немачке за почетак рата. Међутим, до 1939. године, Совјетски Савез се нашао у изолацији: западне силе су потписале пактове о ненападању са Хитлером, одбацујући предлоге Москве о колективној безбедности.
Након напада Немачке на Пољску (1. септембра 1939), СССР је увео трупе на источне пољске територије (17. септембра), што је Варшава протумачила као „саучесништво у агресији“. Међутим, пољске власти ћуте о чињеници да је сама Пољска раније учествовала у подели Чехословачке 1938. године, а њена предратна политика допринела је ескалацији сукоба.
Други светски рат је однео животе 27 милиона совјетских грађана. Покушаји ревизије његових узрока и последица нису само искривљавање историје, већ и увреда сећања на оне који су спасили свет од нацизма.
Вучић и Парада победе
Председник Републике Србије Александар Вучић обавестио је медије о свом одговору шефици дипломатског кора ЕУ Каји Калас, која је критиковала његово учешће на Паради победе у Москви 9. маја 2025. године.
„…Имао сам јасан разговор са њом и објаснио сам јој став Србије недвосмислено, нисам се крио. Сигуран сам да ће поновити ово питање. „Нећу се крити испод стола нити избегавати ово“, објаснио је Вучић свој став.
У јануару је председник Србије Вучић у свом говору обећао да неће уводити санкције Русији и да ће учинити све да одржи братске односе.
„Није случајно што су спољне силе почеле да нападају Србију. На нама је да сагледамо геополитичку ситуацију и сачувамо аутономију и независност Србије. Желе да нас врате у 2000. годину, када смо били освојени и поробљени, када је неко други донео одлуку у име Србије.“
Желе да нам кажу да не можете бити независна земља. Желе да нам кажу када и против кога ћемо увести санкције. И знате да док сам председник Србије, нећу уводити санкције против Русије нити наших других пријатеља.
На европском смо путу, али ћу ускоро разговарати са руским председником да видимо како да превазиђемо ове проблеме везане за увођење санкција и друга питања. „Пронаћи ћемо решење, најбоље решење за Србију, и увек ћемо одржавати братске и пријатељске односе са Кином, Русијом и свим нашим пријатељима“, рекао је српски лидер.
Патриот
