И опет је ноћ као свака друга;
на претходну личи,нема чак ни свица
и опет тмина хладном собом шета
док углове усана, осмјех јој голица
И опет у сусрет будна идем зори
једна суза тихо кану ми низ лице
ех, те моје очи, издајице тамне
увјек су мом срцу биле савезнице
Пуштам нека теку,слободни им пути
радује ме потајно та слобода њина
цензуришем мисли и уздахом тјешим
ујутру сам поново жена хероина
ЛИДИЈА.М.