Неизрециви, неспознатљиви, невидљиви, несхватљиви Бог Сведржитељ, друго лице Свете Тројице, постао је човјек у лицу Богочовека Исуса Христа.
Када је наступила пуноћа времена, ради нас људи и ради нашега спасења сиђе Он са небеса на земљу. Прихвата Син Божији природу људску да би човека поново сјединио са Богом.
Само су малобројни људи препознали и поздравили младенца који се родио.Не мнозина него мањина . И више од тога, за Њега чак не бјеше места у домовима људским.
И када пастири, који чуше појање анђеоско, дођоше да виде Онога, Кoга је небо славило, они нађоше ђетиште ђе лежи у сточним јаслама, баш онако како је то много раније прорекао пророк Авакум: „Господе чух ријеч Твоју и уплаших се, између двије животиње познаћу Те“.Међу животињама је лежао Цар Небески, који дође да спасава свијет, јер су га људи потпуно напуштили. И како што је гоњен био младенац што га у Витлејему роди пренепорочна Дјевица , тако је била прогоњена и данас се гони Његова непорочна Невјеста – Света Црква.
Борба, која је почела у Витлејему, између Онога Који је на земљу донео небески мир и земних сила зла које одржавају таму овога вијека, води се непрекидно и све је јача. Она се одвија у читавом свинету, на сваком мјесту. Она дијели човјечанство, она раздваја људе који су били међусобно блиски, она се одвија унутар сваког човека, све док у њему коначно не побиједи добро или зло.Данас се нарочито осећа ово раздијељење које је најавио Онај у чију славу анђели са пастирима данас поју – „слава на висини Богу и на земљи мир; међу људима добра воља.“
Мач, који на земљи донесе Младенац што лежаше у јаслама раставља и дијели оца и сина, мајку и ћер, свекрву и снаху. И ваистину,као да се испуњавају ријечи „непријатељи човеку постаће домаћи његови“.Погледајмо како западни народи славе Рождество Христа Спаситеља, они заправо више и немају прославу Божића сем у малим изузецима.
Човјечанство је поново постало тијело, њега је поново обузело мудровање земаљско, једни се потпуно предају задовољавању тела и другим пороцима, а други бивају прелешћени разним лажним учењима. Малобројни су они који у истини траже Царство Божије, које је људима припремељено прије стварања свијета.
Како сада, тако и онда, због свега тога Цару небескоме, не бијаше мјеста у домовима људским, него Га прихватише животиње бесловесне, које осташе верне својој природи.
Као што је тада оваплоћени Сведржитељ, благоволио лежати у јаслама тако Га данас гледамо овде пред нама у овој малој црквици сакривеној иза многобројних брда и планина од погледа овога свијета, на часној Трпези, не од злата и мермемра, него једноставној дрвеној, баш као и оне витлејемске јасле. Дакле, не у вељелепним базиликама, небопарајућим катедралама, саборним храмовима, стародревним задужбинама и црквама украшеним многоцјеним уметничким благом, златом и богатством, које држе у својој власти одступници од светог предања и вјере православне, били они са запада или истока, јер Бог не пребива тамо ђе није истина или ђе је истина помијешана са лажју.Православни хришћани не смију пасти под утицај овога свијета и његових нових вриједности и нових празника.Они се са страхом Божијим кроз пост припремају да кроз свету Литургију и причешће св. Тајнама прославе Рођење Сина Божијега.
А ко не једе Тијело овог предвјечног Младенца – Сина Божијег и не пије Његове Крви, неће имати живота у себи.
на крају послушајмо поучне речи св. Игњатија Богоносца, речи нарочито актуелне у ово предантихристово време свеодпадништва: „Последња су времена зато се устидимо, убојмо се дуготрпељивости Божије, да нам не буде на осуду, или се уплашимо гњева будућег, или садашњу благодат заволимо, једно од тога двога; само да се Христу Исусу нађемо да истински живимо, и да се благодаћу заједно окупљате у име Христово у једној вјери и у Исусу Христу, да сви неподијељеном мишљу слушате епископа нашега Виктора и презвитере, ломећи један хљеб, који је лијек бесмртности, предохрана да нећемо умријети, него свагда живјети у Исусу Христу. Старајте се пак да се чешће састајете на Литургију Божију и на славу, јер кад се често окупљате на служење Литургије, силе сатанине се тиме уништавају и његова се пагубност разара једнодушношћу ваше вјере.
Чувши ове поучне ријечи нашег Владике Виктора ослободимо се сваке земне таштине, нека нам мисли крену ка пећини Витлејемској и душа ће наша осјетити надземаљску радост, а уста ће са анђелима запојати: „Слава на висини Богу и наземљи мир, међу људима добра воља.“ -Христос се роди добри моји Врачани ,Христос се роди светосавско цвијеће моје ,Христос се роди ђецо јуначког Скадра ,Христос се роди добри људи
Jednako aktuelna i danas i u svim vremenima!