Пише: Павел Шелин
У унутрашњој политици Трамп успева да зада јаке ударце Демократској странци, чија је рањивост у томе што је њен главни ресурс била држава, а без државног финансирања она је лишена прихода. На међународном плану, међутим, Трамп таквих успеха нема.
Трамп је искрено мислио да ће се све волшебно решити ако САД дају одговарајућу команду. И одједном се испоставља да САД више нису у позицији да командују на спољнополитичком фронту. У строгом смислу, САД немају ресурсе да командују чак ни Украјини.
Иза медијске буке крије се дубок проблем: несхватања чињенице да се свет променио.
Трамп није политичар, већ бизнисмен, и као такав, он има огромну слепу мрљу – не разуме како функционише тзв. негативна сувереност. То јест, шта се дешава ако ваш противник нема способност да нешто изгради, али има начина да нешто поквари.
У интеракцији са Европом, са Украјином, са Газом, са Хутима, Трамп се понаша по логици: „Нудим вам новац и нико вам неће дати бољу понуду.“ А они одговарају: „Да, нико нам неће дати ништа боље, али ми нећемо дозволити ни да се оствари ваше, јер нам се обраћате без поштовања и не разумете наше вредности и циљеве“.
Ако Трамп ово не буде разумео, изгубиће свој најважнији ресурс – време. Кад изгуби време, изгубиће брзину, а кад изгуби брзину, он постаје рањив за своје противнике. Ако буде покушавао да на неким местима одржи стари поредак, а на другим местима и да нешто ново створи, он ће изгубити. Он побеђује само кад игра на уништење. А да бисте то урадили, морате бити спремни да одустанете од свог посесивног рефлекса и да преузмете губитке – понекад радикалне и оштре.
Две мере које би Трампу донеле политички успех на међународном колосеку јесу: повлачење из УН и НАТО. Последице тих одлука дале би му слободу маневрисања какву сад нема.
Што је Америка више преузимала улогу светског полицајца, то је више јачала федерална влада и њен притисак на државе-чланице. Да би се постигла већа федерализација унутар земље, потребно је смањити ресурсе федералне владе. Али у том случају, САД неће моћи да обезбеде мега-империјалну спољну политику, а Трампу је веома битан амерички статус. Америка је ипак изградила цео светски систем, и то тако да од њега профитира.
Међутим, профит на једном колосеку повезан је са губитком на другом. У психолошком смислу то није баш једноставно прихватити, али за поновно рођење нешто мора да умре. Део Трамповог тима покушава да задржи све, и тако губи време. Део тима – Венсова група – спреман је да крене у будућност и да много тога жртвује. А Трамп још није донео одлуку.
Трамп је рањив јер је обећао хепиенд. Како ће он преживети период кад америчка привреда објективно почне да доживљава озбиљне тешкоће, отворено је питање. Тил и Маск имају план да на то одговоре – стварањем технократског и ауторитарног система заснованог на Карповој књизи „Технократска република“. Међутим, при стварању информационе буке такође постоје ограничења. Ако су почетне Трампове изјаве о свим питањима људи примили са одушевљењем, сад су све више иритирани.
(Телеграм канал П. Шелина; превео Ж. Никчевић)
