Када неко каже Братунац и Сребреница, помислим на 3.287 српских жртава свирепо убијених у периоду од 1992-1995 у Средњем Подрињу.
Поштујем све жртве, али ме из дна душе боли неправда према нашем народу и нашим жртвама.
Међународна заједница је сваког 11. јула у Поточарима, да одају почаст бошњачким/муслиманским жртвама. Нека, и треба.
Али гдје сте господо, лажне „демократе“, у Братунцу и Средњем Подрињу на обиљежавању сјећања на српске жртве?
Гдје сте да осудите монструозне злочине над Србима?
Гдје сте да кажете ријечи подршке некој од српских мајки која је изгубила своје најмилије. Сина, кћерку, супруга, оца, мајку, брата, сестру…
Гдје сте господо? Нема вас! Не да вам ваше лицемјерство и мржња према свему што је српско!
И српске су мајке плакале!
И српска су дјеца остајала сирочад!
И српска су дјеца убијана као цивилне жртве!
И српски су старци и старице свирепо убијани и спаљивани у својим кућама!
И српска су села немилосрдно спаљивана!
И српске су светиње рушене и скрнављене!
Све је ово рађено, и све је ружна прошлост, захваљујући вама и вашем „климању главом“ злочинцима!
Ми своје жртве нећемо заборавити. Увијек ћемо понављати на њихово страдање и говорити истину, и чекати овоземаљскиу правду! Од небеске правде и суда нико никада неће моћи да побјегне. Па ни злочинци. Али ни ви, који сте били саучесници, помагачи и „климачи главама“!
Ваша правда је давно изгубила сваку смисао!
Ваша правда важи за све – сем за српски народ!
Истине о српском страдању ће се чути гласно, док год је и последњег Србина!
