Умјесто наслова који сте прочитали, драги моји сународници, било би приличније да сам ставио: „Бесрамна, перфидна, или издајничка окупација Црне Горе!
Политички ајвани на њеном челу, стипендисти, не страних држава, него страних обавјештајних центара, у врху овог протектората, без националног осјећања, без познавања сопствене историје, али и геополитике, неки и без моралних скрупула, дакле – политичке аналфабете, допустили су предају Црне Горе нашим вишевјековним , турским непријатељима! Претпостављам да они тога нијесу ни свјесни! Једноставно, они слушају оно што им њихове газде, или стипендитори савјетују, или тачније, нареде!
Мислим да је у питању „Тависток институт“ из Лондона, сценариста и режисер највећег броја непочинстава на планети Земљи у последњих 100 година, односно његова оперативна испостава, МИ 6.
Поглавнику, као узданом и драгоцјеном НАТО агенту, уз сва позната непочинства, као сљедбенику Секуле Дрљевића, није пошло за руком да најприје поунијати, па потом покатоличи Црну Гору, одјузимајући јој, у најави, храмове. Сада су њихови сљедбеници, опет по налогу из Лондона, допустили турску окупацију Црне Горе у 21. вијеку.
Ријеч је о податку да је у Црну Годи, у посљедњој години-двије, ушло, на разне начине, више од 100 хиљада Турака!
У овом часу не зна се ни колико је младих Турака добило црногорско држављанство, јер тај податак актуелна црногорска власт прикрива! Помиње се само њих 13 хиљада, који су, ваљда, добили држављанство. Остали су ту „у пролазу“, захваљујући безвизном режиму. Није него!
Оно што нико не може да оспори, јесте бројка од 100 хиљада турских држављана, којима је моја постојбина прва и посљедња дестинација. И, шта с тим? Мислим да је „случај“ наглог усељења Турака у Црну Гору много драматичнија појава него што се на први поглед чини. Шта она, заправо, значи и како се то могло десити у само двије године? О томе бу могла и морала да објасни посебна скупштинска комисија, коју би требало формирати што прије!
Није тешко запазити да се ово вријеме турске инвазије на Црну Гору баш подудара са боравком шефа Бошњачке странке на мјесту министра „иноземних“ послова у Црној Шуми. Зли језици кажу да је у вријеме свог мандата више времена потрошио у Анкари и Истамбулу, него у Подгорици.
Ријеч је о парадокс странци, која има у актуелној влади Црне Шуме, више министара (7), него посланика (6). А кад је у питању министар, ради се о особи која је, по налогу Британске, односно енглеске амбасаде, потурила Скупштини изгласавање некакве резолуције о „геноциду у Сребреници“(!). И она је, на срамоту моје Црне Горе, у црногорском Парламенту – двапут усвојена!
Боже, има ли те!
Оно што неколико вјекова, није пошло за руком Отоманској империји да побиједи , покори и пороби, негдашњи понос и узданицу Српства, Црну Гору, изгледа да ће поћи за руком неколицини црногорских политичара!
Хоће ли?
Љуба Ненадовић, духовни брат Владике Рада, познат нашој јавности по „Писмима из Италије“ каже у једној пјесми, посвећеној Црној Гори:
„Здраво да си Црна Горо, постојбино моја мила,
Здраво да си српска зоро, не сруши те турска сила
Девет паша што се крете, преко мора, из даљине,
На кршеве твоје свете, а за њима војске силне,
Девет паша с девет страна, као вуци нападоше,
Ти остаде земља славна, а свих девет – пропадоше! …
Извинућу се мојим ријетким пратиоцима на дигресији, али морам рећи да Љуба није случајно назвао Црну Гору постојбином, јер им на породичном споменику у Бранковини пише да су „родом из Мораче“. Додаћу овоме само да је прота Матија Ненадовић предложен у Орашцу за вођу Првог устанка, он је то великодушно уступио Карађорђу, да би постао један од најбољих и највјештијих српских дипломата тога времена. Подсјетио бих и да је први међу посјеченим српским кнежевима, био – Алекса Ненадовић, уз Илију Бкирчанина!
Када је прије тридесетак година тадашњи министар спољне политик Турске, извјесни Даутоглу, историчар иначе, док смо ми, као вајкадашњи становници Балкана, гинули, по ко зна који пут у братоубилачким ратовима, без много дипломатског такта изјавио и у Приштини, и у Новом Пазару, и у Сарајеву да савремена Турска има намјеру да се врати на територије негдашње, а своје Отоманске царевине, многи од нас су се упитали: „Ко је овај лудак, о чему то он прича!?
Данас видимо да та чудна, наизглед бесмислена прича, уопште није била без основа! Њен почетак је оно што се управо дешава у Црној Гори, за коју је процијењено да је тренутно најслабија карика српског корпуса. Нажалост, изгледа да тако јесте
црногорском Поглавнику није пошло за руком да Црну Шуму поунијати, а потом покатоличи, по налогу његових инструктора са Запада. Његови сљедбеници ће, за разбијање српског корпуса ових дана прихватити оно што се може назвати – турчењем Црне Горе. Црна Гора, дакле, може да буде и турска, само да не би била оно што је одувијек била – српска!
Пише: Јован Лакићевић
Извор: Informativni portal IN4S