Пише: о Крсто Станишић
Српкиња јуначке нарави бива гоњена од безбожника јер је омогућила да се васпитавају генерације ђака у гимназији Светог Саве.
Ударила је црвено-црног ђавола тамо гдје га највише боли и покварила планове да се заборави Свети Сава, да се затре српско име и да нестане крста од три прста, зато јој се сада жестоко и сурово свете.
Драга Весна могу замислити само како је тешко бити на Голготи и на крсту на који те разапињу братоубице, комуно-усташе и издајници свега часног и честитог од којих би се и Јуда постидио. Нема мушког коме срце неби задрхтало а камо ли теби као жени.
Знај да ниси сама, све што је часно и честито од Срба гдје год да живе на Земаљској кугли је уз тебе.
Уз тебе је читава небеска Србија: уз тебе су Лазар и Милош, уз тебе су Свети Петар Цетињски и Свњти Василије Острошки уз тебе је Његош је Свети Симеон у чијем граду учини своја јуначка дјела уз тебе је Свети Сава чије име прослави и чију школу својом слободом плати уз тебе су Богородица и Христос.
Храбро си понијела Косовски крсташ барјак и њега ради трпиш сада тешке муке и прогоне. Велика и прескупа цијена којом се уписујеш најзлатнијим словима у прве редове највећих српских јунака.
Несрећници који те утамничише не знају да су судећи теби себи пресудили за сва времена и у вјекове вјекова. Осудили су себе на вјечну муку и бруку плетући теби трнов вијенац којим те хтједоше унизити, а узвисише те до славе и побједе.