Пише: Владимир Ђукановић
Нека коначно неко јави заблуделим особама које су своје перформансе свеле на Дијану Хрку и Милорада Јаћимовића да је готово. Са њиховом револуцијом је завршено и све даље што чине на том пољу само се њима и њиховој политичкој опцији обија о главу. Мада, психолошки гледано, ти људи сада и не знају шта ће од себе. Навикнути да су у ових годину дана нешто битни, да се нешто питају, ако ништа а оно када ће неком да пропусте саобраћај, без протеста губи се и њихов смисао постојања.
Заправо, то је онај сој људи који таман и да се власт промени они би били поново на улицама, јер другачије не умеју да егзистирају. Њихов смисао живота је у вечитом бунтовништву, јер у нормалним приликама они не умеју да се снађу. Они никада нису радили, још мање су се трудили да нешто уче, не знају шта је то зарадити, углавном су без породице, вечито им нешто смета и социјално су неприхваћени.
Оног момента када су они коначно преузели руковођење протестима, декларишући се да су они главни студентски блокадери и покретаричи побуне, тада је све кренуло низбрдо. Нису могли да схвате да је држава, чак и она која има апсолутни трулеж у систему, ипак неки систем који ако хоће може да те силом угуши или да те исцрпљује док временом не постанеш тотално небитан и док не почнеш да се гадиш људима.
У конкретној ситуацији дотичне другарице и другови анархисти почели су озбиљно да се гаде народу и како време одмиче заиста ће се испунити Вучићева најава да ће власт ускоро морати да их брани од кивног народа.
Жалосно у целој причи је то што су за ових годину дана разорили школство, универзитете, угоститеље, инвестиције, генерално економију. Када се подвуче црта поставља се питање- за чије бабе здравље? Зашто су урлали против литијума када данас нема земље у Европи која има литијум, а која не покреће његову експлоатацију? Дакле, циљ је био зауставити Србију да буде прва у експлоатацији.
Циљ је би у овим бесмисленим и идиотским протестима у вези са падом надстрешнице да се заустави Србија у даљем економском развоју. Што би се рекло- поново нисмо пропустили шансу за пропуштање шансе. Оно што су блокадери учинили за ових годину дана је злочин. Наравно, по само власт је добро што су уништили и опозицију. На крају ће доћи и до фазе самоуништења, али највећа жалост у свему је што су озбиљно уништили будућност Србије. Родитељи све више размишљају да децу пребацују у приватне школе или факултете, млади све мање желе да студирају на нашим факултетима већ хоће ван Србије да оду, што је без дилеме и био један од циљева оних који су спонзорисали читав овај хаос. Да се разумемо, они на овоме неће стати. Вребаће сваку могућу прилику за новог црног лабуда, а до тада ће нам свако мало држати тензију, јер ишчашеног и лако поводљивог света у Србији има на извоз.
Наравно, уколико би Вучић пристао да сутра уведе Русима санкције и да прекине све везе са Русијом, као и ако би признао независност Косова, сви ти тзв.студентски покрети и сличне трице и кучине угасиле би се као да никада нису постојале. Вучић би био номинован за Нобелову награду проглашен лидером деценије у Европи. Но, знају они добро да част нема цену. Тај вид капитулације од Вучића не могу нити да траже, а још мање да добију. Зато су им неопходни разни Лазовићи, Грбовићи, Маринике, лажни студенти у блокади, Ђокићи, Бојовићи…
За сада су им те инвестиције пропале, али траже се нови јањичари. Као резиме ових годину дана може се рећи да је револуција побеђена, али последице су велике и тек ћемо их осетити. Посебно због озбиљног урушавања економије и стварања зле крви и подељености међу људима. Но, живот је борба, па против тог зла борба мора бити непрестана.
Курир 20.11.2025.