Реакције министара у Влади Црне Горе из редова бошњачког и албанског народа на сагласност Владе за изградњу споменика блаженопочившем Митрополиту Амфилохију је најблаже речено скандалозно и најбоље осликава паталошку мржњу ових лидера према свему у Црној Гори што има предзнак српски, вјерујући да њихове ставове не дијели њихов народ. Нарочито је срамно реаговање ДПС Субнора и антифашиста Црне Горе који слијепо слиједе идеологију бившег режема, а које је својим дјеловањем обесчастило све оне позитивне вриједности НОРА, отворено се стављајући на страну агресора и оних вриједности које немају никакве везе са тековинама те борбе.
Митрополит Амфилохије ће остати упамћен у историји цијелог православља као неко ко је много урадио за обнову црквене духовности, али и као духовник који је водио озбиљну мисионарску дјелатност широм свијета због чега ће остати трајно уписан као најзначајнија личност из овог дијела Европе у свеколиком свјетовном свијету.
Сви они који су имали ту част да буду његови савременици свједочили су о њему као некоме ко је за живота постао светац. А живио је у изузетно тешком времену када су на његову личност стизали удари са свих страна, како од декларисаних мрзитеља српске православне цркве, преко режима Мила Ђукановића, тако неријетко и од лидера политичких партија који се престављају вјерницима српске православне цркве, а који су заслијепљени борбом за фотеље често своје личне интересе стављали испред вјерских осјећања, па самим тим и према Митрополиту Амфилохију. Много пута сам присуствовао скуповима на којима је говорио Митрополит Амфилохије и био очаран његовом мудрошћу, визионарством и порукама које је слао у изузетно тешким временима за одбрану наше вјере. Три пута сам био почаствован да непосредно комуницирам са њим што чувам у свом сјећању као нешто највредније што сам доживио у животу.
Многи паметнији од мене су у својим пророчанствима наговијестили да ће на функцијама долазити све више неспособних и бескарактерних људи што свједочимо сваког дана. Тако треба доживљавати и нове нападе на Митрополита Амфилохија од стране малих људи недостојних помињања његовог имена и коментарисања његовог дијела.
Зарад очувања фотеља остали су нијеми и многи који су били дужни реаговати. Често се деси да прелазећи преко нечега важног, да би сачували нешто лично, пређемо и преко себе, онако успут. Међутим, није ни свако достојан стати у одбрану Митрополита Амфилохија. Уосталом он је захваљујући свом лику и дјелу сам одавно одбранио себе и од много већих звјерки од ових наших малих бескичмењака који ће бити заборављени много раније него што сами могу претпоставити.
