Никола Четиревић – Грабован (Берат , 1772. – Осијек, 1824), такође се бавио сликарством а уз сликарство и медицином , као и његов отац Никола је био житељ Доњег града у Осијеку .Обојица су се бавила мемоаристиком и у рукопису уносили различите преписе и биљешке, најкасније до 1789. када је реч о Јовану Четиревићу- Грабовану и 1824. године, када је у умро Никола Грабован. Међу текстовима које је написао Никола Четиревић Грабован, научну пажњу најприје су привукле аутобиографске биљешке о њему и његовој породици, које је писао на србуљском језику а потом су анализиране и црквенословенске биљешке истих карактера које је написао његов син Никола Грабован Биографске забиљешке оца и сина Грабована у рукописној ерминији су у досадашњим истраживањима сврстане у категорију приватне мемоарске грађе, којом су аутори настојали да успоставе континуитет породичног памћења и чувају од захтева егзистенција појединца, ма колико кратка она била Тако су Јован и Никола Грабован сачували сјећање не само на своје поријекло, кроз уписивање датума рођења и смрти својих родитеља и ближњих, већ су у мемористици и хронологији ове врсте оставили мјесто и за дирљиве помене на нестале потомке – дјецу која су рано умирала Биографске белешке Грабована уклапају се у контекст бројних сличних сачуваних биљешки на маргинама књига и рукописа из савремене приватне сфере, а њихова форма веома је сликовита у сачуваним дефтерима и ерминијама балканских зографа прве половине 17. стољећа . Разноликост других текстова који се јављају на страницама рукописа омогућава праћење ширих животних и професионалних интересовања Николе Четиревића -Грабована. У тренутку када је Никола уносио последње биљешке, вјероватно имајући рукопис у свом посједу све до смрти 1824, он је попримио облик мултифункционалне породичне сваштаре у којој -супатрес фамилиас -наставља да биљежи важне датуме, практична знања која су означавала разне послове и свакодневицу, као и са свим посебним излетима у свијет егзотичних животиња и алхемије. Значајан дио текстова везан је за сликарску професију – и Јован и Никола су преписивали додатне дјелове из ерминија на грчком језику; текстови овог типа налазе се, највећим дијелом, на страницама које су непосредно следећи главни дио рукописа. Примјетно је да је Никола Грабован, изразито дистинктивним и китњастим рукописом у односу на старији очев рукопис, испуњавао странице које је Јован Четиревић -Грабован остављао празне, накнадно. преписујући тематски сродне одломке или остављајући референце на очеве записе а потом су густо исписани текстови са стандардима различитих мјера и тежина симболима метала, минерала, планета и „других хемијских материја” сложени по алфавитном реду. На посебној страници (стр. 337) исцртана је табела са комбинацијама алхемијских симбола, при чему су дјелови текста исписани грчким језиком а већи дио србуљским .Цио овај сегмент рукописа вејран је препис -додатак штампаног на крају првог тома компендијума Нуклезс Медицине њемачког лекара, апотекара и писца Артура Конрада Ернстинга (1709–1761) први пут штампаног у Хелмштовам свеобухватни лексиконском приручнику савремених медивинских, хемијских и фармаколошких наука који је намијењен, по ријечима његовог аутора, „савршеном и увек спремном апотекару, водећем хемичару и искусном љекару који пружа врхунску услугу лијечења”,Он се састоји од пет дјелова, од којих првих из 1741. представља фармаколошки лексикон и диспензаторијум. Ернстингови приручници чинили су дио реформских постојања европске и немачке медицинске науке 18 вијека ка инкорпорацији и модернизацији сложеног барокног наслеђе 17 .стољећа, које је укључивало традиционалну доктрину хуморалне патологије, без суштинског одступања од старог хипократовско-галенског система. Притом су Николи Грабовану посебан проблем представљале систематизација и редукција збуњујућег и непрактичног мноштва фармаколошких препарата које су укључивале и различите магијске производе од производа, животињских састојака, љекова из „Новог свијета”, као и велики распон народних љекова. Алхемијска и херменевтичка искуства претходних вјекова остала су присутна у радовима немачких научника тог времена, о чему сведочи и поменути Ернстингов лексикон . Никола Грабован је био веома заинтересован за хемијске процедуре и процесе справљање сложених препаратура за различита имена; посебно је добро знао које се они справљају
Изборник
