Радослав Градишнић рођен је у Скадру 1114 .године био српски кнез и владар Српске области Дукље-Диоклитије , од око 1143. до око 1163. године.
Краља Градишну наслиједио је син Радослав који је уз пристанак свог штићеника византијског цара Манојла наслиједио свог оца и посједе у Зети али не као краљ већ као кнез. Радослав је у вријеме наслеђивања посједа имао око 18 година и територијом је управљао заједно са браћом Лобаром и Владимиром.
У његово доба краљевство је и формално престало да постоји, а земља је запала у феудалну анархију.У ово доба појавили су се и нови актери на политичкој сцени, Јована II Комнина наслиједио је Манојло I Комнин (1143 – 1180) који је успјешно повратио моћ Византије на Балкану. Великог Рашког жупана Уроша I, замијенио је син Урош II који је са братом Десом водио борбу за независност земље. Њихова сестра угарска краљица Јелена била је најмоћнија жена у Угарској и мајка будућих краљева, док је њихов трећи брат Белош 1141. постао Далматски бан и један од најмоћнијих људи у Угарској. Рашки жупани имали су велику подршку Угарске, а у Дабро Босни је од 1154. владао бан Борић Угарски вазал и савезник Вукановића.
Кнез Радослав, штићеник Византије, био је окружен противницима свог сизирена.
Између (1143 – 1149) племство је срушило кнеза Радослава и на власт довела Десу Вукановића који је постао нови кнез.Радославу и његовој браћи остао је појас око Котора који су борбом задржали. Године 1149. Манојло Комнин предузео је поход против Срба и заузео престони Рас и тврђаву Галич, али није успио да ухвати Уроша II, који му је измакао. Следеће 1150. године Манојло је предузео други поход против Срба и поразио их у бици на Тари. Тада му се Урош II, предао и обавезао на послушност. Могуће је да је том приликом и Деса морао напустити Зету у корист Радослава који је поново завладао земљом и поново постао кнез Зете ,Диоклитије и Скадра .Манојло Комнин је од (1151 – 1155) водио дуге и исцрпљујуће ратове против Угарске због помоћи који су они указивали Србима током рата. У то вријеме и Рашки двор трпео је унутар династијске потресе између браће Десе и Уроша II око позиције Рашког жупана и политике према Византији. Тако је на кратко Деса постао жупан, али је интервенцијом Манојла Комнина Урош II враћен на позицију жупана.
Мир са Византијом трајао све до 1162. године када се рашки жупан одметнуо од Византинаца. Тада је Манојло успио да на рашки престо уместо Уроша II, доведе бана Бјелоша .Након кратког времена, Бјелош је ову част препустио брату Деси и вратио се у Угарску.
У ово вријеме на политичкој сцени ступају нове личности, Угарски престо наследио је Јеленин унук Стефан III (1162 – 1172), а у Рашкој се након Десиног нелојалног држања према Византији појављују Немањићи који преузимају титуле Рашких жупана. У ово доба, негде око 1163. године умро је и кнез Радослав остављајући своје посједе и кнежевску титулу сину Михајлу Војислављевићу .Кнез Радосав сахрањен је код Цркве Светог Јована Крститеља у Кули Рашкој -Врака коју су године 1993 .године кардинал Скадарски Микел Колићи и управа католичке заједнице у Албанији прогласили за посјед Католичке цркве . Истине ради стварни наследник цркве Светог Јована Крститеља у народу познатог као Свети Јован Рашки била је Митрополија црногорско -приморско-александријска СПЦ на челу са Митрополитом Амфилохијем .
