Сматрамо да смо у оквиру истине, ако кажемо да је овај естаблишмент извршио у то вријеме када се хришћанство све шире прихватало на територији Скадра. Иако није сасвим сигурно, постоје неки подаци који нам омогућавају да ово разумијемо и прихватимо да се оснивање светиње догодило се у 6.вијеку и највероватније у вријеме Цара Јустинијан Првог (527-565). Једини извор који је до нас дошао посредно су апокрифи живота Јустинијана, које је написао Псевдо-Теофил.Тамо се потврђује „да се оснивање цркве св Сергија и Вакха на обали Бојане догодило у вријеме цара Јустинијана или можда под царем Јустином Првим (518-527). Исто тако, Фарлати је одавно истакао да је ред светог Бенедикта поставио многе темеље у скадарској епархији, крајем 6. вијека. Из овог произилази да су настали манастири, у који спада и скадрарски манастир Светог Сергија и Вакха . Шуфлај подржава Фарлатово мишљење, оцјењујући да је култ овог пара светитеља и свјежина њихове легенде говоре да је оснивање овог манастира, из првих вјекова бенедиктинског реда. На основу писаних извора, изгледа да је ту било од краја 4. вијека у организацији епархије у Скадру. Помињу се имена многих епископа Скадра као учесници у актима црквених сабора или у преписци папа и тако даље епископи, у временском интервалу од краја 4. вијека до почетка 7 .вијека консолидацији хришћанства у Скадру и у географском басену чињеница да је у савјету глаиз Цариграда 553. г. Епископ скадарски толико упечатљиво Фока (Фока Сталијенски епископ провинције Превалентије) представљао је не само скадарску цркву као сједиште епископске провинције Превалитане , али цијела архиепископија Јустинијане Прима , од успостављења цара Јустинијана (са даривањима 19. новембра до 14. априла 535). За наш проблем истраживања, занимљиво је примијетити да смо обрадили Цариградски сабор гдје је учествовао и Аврам–епископ Сергиопољски -Скадар , Фока из Скадра стао је на страну цара Јустинијана .
Ово указује на везу и његову блискост са царем. Као што смо горе поменули, овај период 6. вијека био је вријеме максималног процвата култа Светог Сергија и Вакха, ходочашћа у њихово свето место и распрострањеност њиховог култа како на Истоку тако и у Запад. И сам цар Јустинијан и његова жена Теодора су већ изразили посебно поклоњење Светом Сергију, приносећи у његовој светој Ресафи веома раскошно украшен крст.У самој престоници Цариграду, у ово вријеме већ је био установљен мученик са мошти Св Сергија , што је епископ могао да види својим очима и о чему свједочи Скадранин Фока поводом његовог учешћа на 5 . Васељенском сабору 553. године обзиром на то да је у првим вјековима хришћанства сваки светац постигао своје признање од верујућег народа, увијек уз посредовање локалног епископа .Стога ,могли бисмо поставити хипотезу да је епископ скадарски Фока можда постао конкретан иницијатор оснивања манастира Светих Сергија и Вакха на обали Бојане . Далматински Српски војници су у народу ширили култ двојице мученика нове- хришћанске религије. Њихов епископ је даље конкретизовао ово богослужење иницијативом о оснивање манастира у њихову част.Овде можемо поменути налазе у околним селима као што су Труш, ДеригнатГрамш,Сука Дајч ,Белај и Пентар.У овој густо насељеној средини могуће је размишљати о постојању светог или спомен мјеста, који је послужио као језгро за оснивање манастира Светог Сергија и Вакха. Са тог мјеста, на лијевој обали ријеке Бојане, прво што упада у очи је Скадарски замак. Смјештен на стрмом стјеновитом брду, поседује цјелину и природни пејзаж око њега. Овај завидан положај и славна историја овај замак је утицао на становнике Скадра и околине, већ у у 6. вијеку јављају се христијанизовани становници . Он личи на срушени замак Ресафа у Сирији, често успјешно заштићен чудима Светог Сергија, ктитори манастира у Ширђу сигурно нису“ крстили“ и Скадарски замак са именом „Розафа“ већ су то учинили приштински националисти тек крајем 20 вијека . Сама употреба имена „Розафа“,није коришћена у жаргону локалног становништва и то за наш рад изгледа значајно. Очигледно је ово позајмљено име одувијек било само симболично а користи се прије у писаном језику високих или интелектуалних сфера становништва.Трагали смо та објашњењем и чињеницама да је ово име мијењамо и нисмо нашли ни један релевантни историјски извор и податак да је ово име „Росафа “ ушло у широку употребу у народном језику, као што је име Светог Сергија.Он се није потчинио законитостима фонетског развоја албанског језика. Проучавајући историју непознатих година и догађаја раног средњег вијека трагали смо за генезом управо овог имена Розафа . То је вјероватно разлог који Марин Барлети налази у својим списима његовог времена легенда о Рози и његовој сестри Фа. „Специфичност употребе само у писаном језику и у уским круговима Розафа је и касније задржала име „тврди Марин Барлети . Ова чињеница је такође запела за око истраживачима , који су писали о замку Скадра. Почетком 19 .вијека Теодор Ипени–тадашњи аустроугарски конзул у Скадру је написао: „Барлети. Милер, Хан, Хекард овом брду дају име Розафа, док народ Скадара не зна ово име нити је брду дао друго име замака осим Војислава “ Касније је неуморни трагач г. Хамди Бушати, у дјелу које је испуњено вриједним подацима о историји Скадра, примијетио да је : Скадрани углавном не познају тврђаву по имену Розафа. Чак и висоравни Наши се већ 400 година зове Скадарски замак другачије ,никако никаква Роза и Фа “-закључиће Бушати Чак и у наше дане, може се примијетити да је, „упркос широкој употреби, замак није пронашао у нашим животима име Розафа и ако је наметнуто и је остало као такво, симболично, име слова, поезије, и рекламирања, чак и као име људи, али никада није успјело да заузме прво мјесто у употреби говорног језика, и да замијени стари назив Скадарски замак Војислава “ -тврди Академик Милош Благојевић.Можда би и у овој секундарној употреби имена Розафа требало видјети његово поримекло, као позајмљено име, донијето из тог светог места Сирије Ресафа. Локално становништво из околина Скадра прихватила је и поклонила своје хришћанске светиње, али на неки начин интуитивно, никада није дало предност у употреби имену Розафа у односу на име стари Скадарски замак. Не претварајући се да је обрађени проблем ријешен у свим детаљима, мислимо да смо овим биљешкама и нашим запажањима додали нешто ново што то иде у прилог мишљење „да је обожавање источносиријских мученика светих Сергија и Вакха, као и назив „Розафа“ потиче из тог периода када је православна вјера у Албанији била потпуно прихваћена .“Ова нова вјера-Хришћанство дала је специфичну боју трансформативном процесу из античког урбанизма у средњовековни урбанизам“како је примијетио истраживач Академик Никола Вулић -Врачанин.
Академик Вулић ће записати да су „сви покушаји преправљања историје Враке и Скадра као и измјена топонамастике као и покушаји мијењања имена како личних ,тако и имена мјеста ,градова и тврђава осуђени на неуспјех “ .О овој теми ред је да се позабаве Балканолошки институт САНУ као и научници који ће детаљно описати све прикупљене налазе о Скадарској тврђави.