Да, све по старом.
Паметан си, угледан и морално беспрекоран.
Пријавиш се за изборе. Освојиш „необјашњиво“ мали број гласова. Испод проклетог цензуса.
Разочаран си, наравно, и увријеђен; можда овај народ ништа боље и не заслужује, и ти се гордо повлачиш.
Дођу наредни избори, такав је обичај. Пошто си и даље паметан, угледан и морално беспрекоран, логично је да се пријавиш, јер је народу очигледно доста и власти и опозиције. Тебе чекају.
Међутим, потпуно неочекивано, добијеш још мањи број гласова, иако се ни власт ни опозиција нису прославили. Да, грозни су, уцјењују и подмићују људе, као што си читаво вријеме упозоравао, али те нико није слушао. Сви су исти, дође ти да напустиш прљаву политику.
Међутим, гле чуда, долазе следећи избори, ко зна који по реду, али сад судбоносни. Ето праве прилике! A пошто си ти паметан, угледан и морално беспрекоран, онда је логично да…
Извини, пријатељу, а да ли си ти заиста паметан? А угледан? А морално беспрекоран? Само питам, уопште не сумњам…
Кад би Црна Гора била нормална држава, у којој се поштују једнака права њених грађана и народа, мени би ове мале српске странке биле баш симпатичне. Потпуна слобода стваралаштва. Мудрујеш, пишеш саопштења и чак колумне, повремено се мало и попије, и запјева, из дубине душе, косовски.
Али није. Није нормална, него – благо речено – држава чија тренутна власт не уважава српске интересе.
А власт се у држави формира и мијења – замислите – на изборима. Броје, па сабирају гласове!
И онда испод цензуса почиње општа кукњава. Неслога! Завјера! Неправда!
Петнаест пута ступају на исте грабуље, и сваки пут су страшно изненађени!
А како би било, мајстори, који би ми били баш симпатични да је Црна Гора нормална држава – како би било да мало искључите сујету и укључите мозак, јер су чињенице, што рече Ниче, глупе као теле.
P.S. Кад смо већ код зоолошких метафора: само дјелимичним легитимисањем српских интереса у Црној Гори ми смо монтенегринског бика ухватили за рогове, и он је постао разгоропађени јунац. А кад ће постати обично теле, зависи искључиво од сабирања и уважавања горе наведених чињеница.
Свака част,гос.Никчевићу,али глувом шаптати и ћоравом намигивати,у залуд,а српска трагика је …..ој ха и тек нас чека.