Последњих дана можемо да видимо оркестрирану кампању против Његове светости Патријарха српског господина Порфирија која долази из отворено антисрпских кругова, чији се рад и само постојање заснивају на отвореној и нескривеној србофобији.
Његова светост је на мети због тога што је као поглавар Српске Православне Цркве, у пратњи епископа бачког господина Иринеја посјетио Москву, на позив Патријарха московског и све Русије Кирила, са којим су такође посјетили предсједника Руске Федерације господина Владимира Путина.
Управо је та посјета, за анархисте и бриселске кметове била кап која је прелила чашу.
Том прилком, у разговору са предсједником Путином, Његова светост је рекао да се у Србији спроводи „цветная революция“ илити на српском језику обојена револуција, те да ће иста бити побијеђена.
У другосрбијанским круговима тај дио говора изазвао је фрустрацију, бијес и агресију, па су тако преко својих медијских и политичких гласила почели да се обрачунавају са Његовом светошћу, називајући га најпогрднијим именима, оптужујући га да је „курир Александра Вучића“, да ради за власт и да штити позиције власти, те да је недостојан чина поглавара СПЦ, и остале гадости њима својствене.
Није анархистима проблем то што је патријарх рекао да је у питању обојена револуција, њима је главни проблем то што поглавар Српске Православне Цркве борави у посјети Русији, што је дочекан од стране предсједника Руске Федерације, и што не жели да клечи пред вратима Брисела, Берлина и Лондона као што то анархистички кметови раде.
Оно што посебно забрињава јесте да је дио нашег народа насјео на такве гнусне подвале, те да учествује у јавном линчу нашег Патријарха, позивајући на некакав бојкот наше Свете Цркве и њега самога, и стварајући додатне подјеле у овако подијељеном друштву и тешком времену за наш српски народ и Србију.
Гледајући и слушајући све то, одлучио сам да нећу да ћутим. Јер није српски ћутати. Желим да као Србин упутим поруку подршке и Његовој светости Патријарху српском господину Порфирију, али и предсједнику Србије господину Александру Вучићу, који пролазе кроз тежак период штитећи јединство нашег народа и наш национални и вјерски идентитет.
Нападима се не треба чудити. Нападани су много већи и много бољи.
Разапет је Исус Христ зато што није желио да сагне главу пред заблудјелом руљом, па зашто онда не би Његову светост називали рецимо „Ћацијарх“ или „Профитирије“ што често можемо да чујемо и прочитамо у њиховим круговима, и на њиховим пропагандним медијима.
Српски народ себи не смије да дозволи да мањина учествује у терор над већином, и да без реакције и одговора руши Србију, њен суверенитет и територијални интегритет.
Морамо да се ујединимо око одбране угледа, части и поштовања Његове светости и наше Саборне Српске Православне Цркве. Јер напади на нашу Цркву, су напади на српску државу и национални идентитет нашег народа.
Дешавања у претходних пет мјесеци су много више од „студентских протеста“. Све то је много дуже планирано и разрађивано. И то са само једним циљем, а то је рушење јаке, стабилне и уједињене Србије, која чува јединство српског народа гдје год се налазио, која штити и помаже Српску Православну Цркву, која чува Републику Српску и Косово и Метохију, и која мисли о будућности.
Циљ је да на позиције моћи дођу најгори. Они, којима патриотизам подразумијева продати све, и радити по инструкцијама непријатеља.
Они, којима јединство народа не представља ништа.
Они, које тапшу по леђима Загреб, Сарајево и Приштина, називајући их „добрим момцима“ и јединим могућим партнерима.
Такви не смију доћи на чело Србије никада.
Јер би то значило крај стабилности, напретка и оно најважније – мира који је нашем народу драгоцјен.
Зато, апел нашем народу да се окупљени одупремо свима онима споља и изнутра чији су пипци распрострањени по Србији, и који јој као пијавице свакодневно исисавају крв, желећи да до краја искрвари, не би ли тек тада могли да раде са њом онако како им је воља.
Подигнимо главу и гласно поручимо да не дамо нашу Србију, да не дамо нашег Патријарха и предсједника. Да не дамо све оно што је нашем народу свето, и што је вјековима чувамо и крвљу брањено, а што желе данас да нам насилно отму.
Поручимо им да нећемо ћутати, јер као што рекох НИЈЕ СРПСКИ ЋУТАТИ!
ПОБИЈЕДИЋЕ СРБИЈА!
