Oni (studenti) su naša budućnost ili propast, ko će ga znati, samo je sigurno jedno da spavaju dobro jer ko nije opterećen znanjem taj dobro spava. Bez brige to što se ponašaju k’o kreteni ne znači da jesu kreteni, uvek postoji šansa da nisu.
Odista je čudno da se za ovih pet meseci ne nađe lik koji bi pobedničkim govorom vođe muškarcima izmamio suzu iz oka, a damama olabavio lastiš na gaćicama. Rulja ga je tražila, osvrtala se oko sebe zagledala profesore, glumce, sportiste, traktoriste… samo da nađe predvodnika iza koga bi stala i prestala da bude rulja i postala nešto mnogo ozbiljno. Brez vođe ostaše rulja štetočina koja tumara ulicama i bulevarima blentavo iskazujući minute ćutnje u inat drugoj Srbiji koja ih zgranuto gleda ne verujući u ono što vidi.
Rulja je uspela da zaustavi Srbiju i da širom otvori vrata siromaštva to jest recesije – tužno ali zaustavljanje Srbije je ruljin uspeh. No mora se priznati da je rulja kao skenerom otkrila dve rak rane: prosveta i tužilaštvo i jedan invaliditet – amputiranu opoziciju, a to je očito ionako bez N1 ost’o.
Budućnost ili propast omladine (i nas) je produkt karcogene prosvete ali kakvi su da su naši su, boljih nemamo. No mi zgranuti treba da začikajmo junoše da što jače udare u zid realnosti i ne sprečavajmo ih da glavom udaraju u zid realnosti, jer je to njihov zid a i njihove su glave i njihova je budućnost. Dakle dajmo im podršku da što jàče udaraju glavom u zid pre će ih zaboleti i pre će se opametiti – razbuditi. Udarajte jače jače udrite bolje… ne źalite ni glave ni zida.
Dok mlađarija predano juriša na sopstvene zidove naše je da vidamo teške rane (prosvetare i tužioce) i da pokušamo stvoriti dobru i čestitu opoziciju koja će biti kadra da joj narod poveruje kada kaže da nešto truli u drzavi Srbiji.
