Kada naiđete nešto poput „Pročitao sam Bibliju tri puta i nigde ne piše da sveštenik mora da vozi masarati“ to je predznak da će ubrzo biti napadnuta SPC. Odgovorite tom „verniku“ da još jednom pročita Bibliju jer to sigurno u Bibliji piše. No šalu na stranu možete se kladiti da posle pakosti koja direkno aludira na pohlepno sveštenstvo pojaviće se u drugom sličnom mediju fotografija patrijarha Pavla iz gradskog prevoza. Napadači na SPC šalju poruku kakvo bi sveštenstvo trebalo (kao patr. Pavle) da bude, a indirekno aluduiraĵući na aktuelnog patrijarha koji se vozi nekim skupljim automobilom dakle kakav patrijarh ne treba da bude. Jer, pobogu, patr. se ponaša bahato dok narod jedva živi to je konačna poruka „dobročinitelja“ srpskog naroda. Podela. Kombinacijom ova dva pravca napada na metu dobijamo teletabise koji misle „svojom glavom“. Nikom nije jasan pojam kako je moguće misliti tuđom glavom osim teletabisima.
Kada naiđete na priču o partizanskim zločinima to je predznak da opet neko potura zavadu u narod. Posle priče o pasjim grobljima idu fakti o četničkim zločinima. Pojavom u medijima dve suprostavljene priče dužnost svakog je da uskači u svoj rov braneći svoje i napadajući one preko puta koji, gle čuda nisu sa Saturna, no isto su naši, ali nekako … drugačiji. A orginali četnici i partizani ni biološki ni ideološki ne postoje i odavno oru nebeske njive. Teletabisi za to ne mare. Srpski „dobročiniteljima“ je bitno sukobiti sećanja na neko fino vreme kada je u drźavi vladao red sa zaista lepim folklornim četničkim pesama. Naravno sukob folklora i sećanja je dovoljan razlog da dobijemo teletabisa koji misli „svojom“ glavom. Teletabisi koji misle svojom glavom uz pomoć Srebrenice, srPski ili srBski, skupljena ili raširena tri prsta … su uslov za podele. Najnovija podela je na mlade i stare.
„Dobročinitelji“ su uspeli da nas podele na dve podjednake polovine (poželjno jednake snage), kao kod zatezanja konopca, ni oni ni oni drugi nikako da pretegnu ili nategnu. Samo je jedno jasno da je počilo rušenje Srbijice uz pomoć teletabisa koji misle „svojom“ glavom, a magla je pala i jako je gusta.
Da li je moguće da neko ko gleda N1 misli po standardima Informera ili obratno? Da to je moguće ako čovek ima dovoljno jak intelektualni filter da odluči istinu od laži, takvim ljudima je svejedno koje televizije prate. Tùžno je kada se neki nazovi intelektualac hvali kako on već deceniju i više ne gleda televiziju. Intelektualac koga je strah da odgleda ili pročita nesto mimo njegovih stavova ima očigledno okamenjen stav o spoljnom svetu. Tkz intelektualac nema želju da zaviri preko plota da bi proverio da li njegova okamenjena predstava može da istrpi udar istine ili laži sa suprotne strane. Takve intelektualce štancuje srpska prosveta i oni se mogu videti pred RTS-om.
Okupljanje pred zgradom RTS maltene je masovno pokajanje (u CG pokajanje je izraz za prisustvo sahrani) dakle prisustvujemo sahrani na kojoj studenti sahranjuju svoju kritičnost i postaju definitivno teletabis bića kojima upravljaju megafoni. U orginalnom animiranom filmu – Zvučnici
