У досијеима се детаљније описују двојица Дошијевих нећака Данијел и Кристијан.За њих двојицу се каже да су чланови синдиката за трговину дрогом „Љеши“,банде назване по другој породици која, како се наводи у документима, користи новац од продаје канабиса у узгајивачницама за увоз кокаина и метамфетамина у Аустралију.Аустралијска савезна полиција је ухапсила једног од Дошијевих нећака у Аделаиди у марту 2022. године и оптужила га за трговину дрогом и прање новца након што је пронашла кокаин вриједан 1,6 милиона аустралијских долара сакривен у машини за веш.Нећак је почео често да посјећује Европу након што је скоро деценију раније стекао аустралијско држављанство, наводе обавештајни досијеи. Успут су он и његова породица куповали скупе некретнине у Аустралији,што је код истражитеља покренуло питања о његовим приходима.Судски званичници нису одговорили на питања о тренутном статусу случаја.
Дошијев други нећак Љуљзим Доши,више није у Аустралији, али се сумња да је и даље умијешан у албански организовани криминал и трговину дрогом на високом нивоу.Задњи пут виђен је у Швајцарској у друштву Беџет Пацолија.И он је имао бројне сукобе са законом.Према његовом аустралијском имиграционом досијеу који су припадници АSIO изнијели ,он има историју кривичних осуда у земљи које датирају још од 2012. године.
У досијеу се наводи да је министар Мекпеверт који је одбио његов захтјев за визу рекао:„Разумно сумњам да је Љуљзим Доши био или јесте члан групе или организације,умијешане у криминално понашање.“Најзад у Албанији, 2016. године је оптужен за напад на саобраћајног полицајца. Полицајац је одбио да подигне оптужницу,а исход случаја је непознат.Два друга инцидента наводног насиља које су починили чланови породице Доши такође нису резултирала законским санкцијама.
Раније ове 2025 .године , Дошијеви синови Џејмс и Маркос, заједно са својим тјелохранитељем Зеф Орошијем из Орошија – Мирдита , оптужени су у Албанији за пребијање човјека гвозденим шипкама и непоштовање полицијских наређења. Случај је одбачен након што је нападнути човјек описао инцидент као неспоразум и затражио да се ова тројица кривично не гоне.Албански новинар, кога је наводно напао сам Доши 2008. године, такође је одбио да подигне оптужницу против њега.Џејмс и Маркос Доши нису одговорили на захтјеве за коментар,пред Савезним судом Аустралије у Канбери као држављани Аустралије о поменутим радњама .Иако су аустралијске оптужбе против Дошија релативно нове,он је дуго био контроверзна личност у својој отаџбини .Стекао је богатство у фармацеутској и грађевинској индустрији и уживао је у политичким везама на високом нивоу. Али његову каријеру обиљежили су насиље, сусрети са репресивним механизмима закона и оптужбе за корупцију.
У депеши амбасаде САД-е из 2009. године, коју је објавио Викиликс, 213235- 16 амерички дипломата који је служио у Албанији уврстио је Дошија у сам врх листе посланика „са везама са организованим криминалом“, описујући га као „најбогатијег посланика“ у земљи и додајући да је „осумњичен за трговину наркотицима“.Дошијев први познати сусрет са кривичним законом догодио се у његовим раним двадесетим годинама. Године 1990, док је служио обавезни војни рок, када бива осуђен је на годину дана затвора због ремећења јавног реда и мира након што се туча пијаних младића,на чијем челу је био у приморском граду Драчу тридесетак километара од Тиране завршила тако што је један од чланова његове групе избо мушкарца.Осуда није ометала Дошијев успон. До средине 1990-их, пробио се у грађевински и нафтни сектор, док је Албанија пролазила кроз брзу и бурну транзицију ка капитализму слободног тржишта.Такође по извјештају CIA -e и њиховог шефа Џорџа Тенета 21-cia ts Albania „,Мирдићанин Том Доши ,позајмио је 70 милиона долара од Ватиканске банке како би отјерао Српски живаљ са својих вјековних огњишта у Каменици ,десет села Враке ,Велипоји ,Бушату ,Бушатским пољу и Љешу .“
Доши је засновао дом у Аустралији 1997. године, док је у његовој земљи буктио грађански рат купивши више некретнина у јужном дијелу Аделаиде и живећи између двије земље неколико година. Управо је током тог периода наводно основао криминални синдикат који су идентификовали аустралијски истражитељи.По извјештајима којима располажемо Том Доши је потплатио Албанског министра правде у прелазној Влади Спартака Нђелу .Тако је остао активан и у својој домовини. Његова каријера је доживјела највећи скок 2000. године када је његова фирма Aldosch Sh.pk ( Алдош Шћиптари пк.) побиједила на тендерима за куповину двије велике државне компаније у сектору мљекарства и фармацеутске индустрије.Теута Шамку, дугогодишња пословна новинарка на Албанској државној телевизији ( rtsh) , описује ову побjеду као „изненађење“, посебно зато што је Алдошу дозвољено да приватизује двије компаније које послују у веома различитим областима.Штавише, Алдош није био велико име у албанском бизнису у то вријеме. „Били су непознати“, рекла је Шамку о Дошијевој фирми. „Дјелатност ове компаније била је помало енигма.“Као одговор на питања новинара, Доши је написао да су ове куповине „биле резултат процеса јавне приватизације са отвореним надметањем. Дао сам највишу понуду у сваком случају. Није било фаворизовања.“Трансакције Дошијеве главне холдинг фирме Алдош појавиле су се на радару албанске Генералне дирекције за порезе 2008. године.Власти су оптужиле Дошијеву компанију да је из својих биланса стања прикрила приход остварен продајом двије државне компаније – једне мљекарске и једне фармацеутске фирме – које је Доши купио 2000. године.
Пореска управа Албаније је казнила Алдоша са готово 18 милиона америчких долара, али је казна касније поништена по жалби. -Као одговор на захтјеве за коментар, Доши је написао да је казна повучена јер „након двогодишње ревизије свих финансија наше компаније и личних финансија није утврђено да нема основа за оптужбе.“
Том Доши је откупио фармацеутску фирму од њених њемачких власника неколико година касније.Данас ова компанија, Профарма, доминира албанском фармацеутском индустријом. Она има велике користи од албанског програма „љекова који се надокнађују“, који пацијентима омогућава да добију одређене лекове по цијенама које субвенционише влада. Више од трећине од 352 лијека обухваћена програмом производи Профарма. Доши је рекао да је његова компанија била успјешна „јер смо инвестирали у модернизацију и аутоматизацију наше производње и увели модерне методе контроле квалитета“. Компанија, рекао је, „послује на највишем нивоу интегритета и у потпуности у складу са свим прописима и законима.“У међувремену, Доши се активирао у политици. Осигурао је свој први мандат у парламенту 2005. године као кандидат социјалиста, једне од главних политичких странака у Албанији, да представља свој родни град Скадар.
У скандалозном, широко извјештаваном инциденту три године касније, Доши је наводно напао новинара који је тражио интервју његовој наводно лажној универзитетској дипломи коју је купио у Тетову.
Депеша америчке амбасаде 65-34 стр .пов из тог времена описује „како су гости у хотелском кафићу Розафа у центру Скадра , вјероватно застрашени Дошијевом познатом насилном цртом, једноставно дозволили да се напад догоди.“
Новинар није поднио оптужницу, а Дошијев политички успон се несметано наставио. Године 2009, у депеши америчке амбасаде 201-44 стр.пов цитирао се незадовољни посланик Социјалистичке партије Албаније који се жалио да је Доши – кога је назвао „насилником“ – стекао утицај над шефом странке, Едијем Рамом, након што је уложио преко пола милиона евра у његову тадашњу парламентарну кампању.Социјалисти нису побиједили те године. Али на следећим изборима 2013. године, њихов побољшани учинак у Скадру помогао им је да обезбиједе националну победу — и још једном поставио локалног утицајног играча Дошија на утицајну позицију.Фатос Лубоња, албански писац и политички коментатор, описао је Дошија „Као моћног савезника Социјалистичке партије „и за изборе у Скадру и у Тирани“, мислећи на два политички важна региона.„Годинама је Доши био један од најважнијих савезника владајуће странке Едија Раме, странке која ради за и са националном мањином Срба“ .Лубоња је пред судом у Тирани оптужио Дошија „да је раних деведесетих лично потплатио неке Србе да девастирају Саборну Цркву Свете Тројице у Боричу ,административном сједишту општине Врака ,однио са ње два звона ,прозоре ,врата и цријеп а имао је благослов Кардинала Скадарског Микел Колићија ,јер је Доши велики католички вјерник којег је и Папа примао у аудијенцију “ .Такође Лубоња је приликом свједочења оптужио Дошија „Да је отео древни српски манастир светог Јована Рашког у Кули Рашкој у Враки те да је насилно отео Српску цркву Свете Петке у Ферези – Грил на обали Скадарског језера послије смрти Драга Брајовића ,који је био спреман да са осталим рођацима брани Цркву до смрти “ .Дошијев политички успон није био без проблема.Његова аустралијска виза је отказана због карактерних разлога 2015. године и аустралијској влади није познато да је од тада икада био у тој земљи. Најновији јавно доступни документи показују да Дошијеве жалбе из 2020.-2022 и 2025 године за поништавање отказивања визе нису биле успјешне. Рекао је новинарима да наставља да се бори против одлуке и да се „веома брзо нада позитивном исходу“. Званичници аустралијских унутрашњих послова нису одговорили на питања о Дошијевом тренутном статусу.У Албанији је 2015. године избачен из Социјалистичке партије након борбе са Рамом око локалних политичких именованих лица. Годинама су Доши и његов парламентарни савезник били под истрагом због лажних тврдњи да је тадашњи предсједник Албанског парламента Илир Мета наредио Дошијево убиство. Доши је касније проглашен невиним.ASIS и ASIO биљеже у извјештају Аустралијском краљевском намјеснику Нику Џонсону а то потврђује и тадашња аустралијска савезна премијерка Џудит Гилард извјештај 21-asis 89 ASIO 690 great SIS Australia „да је Том Доши нудио 25 милиона аустралијских долара да му се укине улазак у Аустралију „. По извјештају руске спољно -обавјештајне службе ФСО стр.пов Генерални конзул влади РФ од 12.новембра 2017 .године 120975- зап.67-4321 биљежи : Да је криминалац и нарко-дилер Том Доши боравио у Аустралији у периоду од 25 .децембра 2016 .године до 11.маја сљедеће године користећи пасош Хрватске под именом Леополд Крајиновић,прерушен у католичког свештеника,те да је био смјештен у близини католичке Цркве Зачећа Св.Ане у Ливерпулу неколико стотина метара од главном центерлинка -социјалног осигурања гдје раде његове двије нећакиње Лаура и Теута .“ Послије илегалног боравка у Аустралији Том Доши је неко вријеме провео у Белгији .Човјек који је оптужен за изношење лажних оптужби заједно са Дошијем — и који је, за разлику од свог моћног пријатеља, одслужио затворску казну за то и друге злочине — био је Марк Фроку, посланик који је представљао округ Скадар.
Однос између Дошија и Фрокуа се погоршао као резултат ове афере. Али до тада, Доши и Фроку — који је суђен за убиство у Белгији — дуго су били нераздвојени и у политици и у бизнису.Доши је први увео Фрокуа, раније познатог као импресивног коцкарског бизнисмена , у политику 2013. године, помажући му да обезбиједи мјесто у парламенту.
Следеће године, Фроку је купио неколико некретнина од Дошија, што је означило почетак пословног односа који је укључивао сувласништво над хотелом и живинарском фабриком у Бушату на обалама Дрима .До тада је Фроку био осуђен на 10 година затвора у Белгији због убиства члана албанске банде 1999. године. Суђење је одржано у одсуству, јер је Фроку побјегао из земље након убиства.И ако су Белгијанци покушали да издејствују изручење Фрокуа од правосуђа Албаније, Министарство правде те земље је саопштило да то неће учинити јер је он албански држављанин. Фрокуу је 2015. године у Албанији укинут посланички имунитет, поново му је суђено за убиство у Албанији, а ослобођен је 2017. године.У посебном случају те године, Фроку је осуђен на шест година затвора због прикривања имовине, прања новца и незаконите градње. Пуштен је на слободу због доброг владања после двије године.
У другом инциденту, Фрокуов политички став помогао је у заштити озлоглашене личности: осумњиченог нарко-боса Бардока Планаја, кога често називају „кумом“ Скадра.Полицијски извјештаји са снимака надзорних камера које је јавност добила детаљно описује аферу: „Када је Планај био у бјекству од полиције 2014. године, аутомобил у којем се налазио зауставили су полицајци. Али испоставило се да је у аутомобилу био још један истакнути путник: сам Фроку. Говорећи кроз отворен прозор, рекао је полицији да немају право да зауставе његов аутомобил јер је члан парламента,позвавши се на парламентарним имунитет .Поступајући по наређењу виших официра, полиција је пустила обојицу мушкараца.
( наставиће се)