Мало шта ми је комично колико црногорско онтолошко непознавање сложености и свих нијанси српског политичког бића. Још од синоћ се одлично забављам поједностављеним и наивним претпоставкама – не знам само да ли пројектују полазећи од властитог случаја (?) – да наш национални геном, колективно несвјесно, и онај пркосни супстрат који нас, по њиховим мјерилима, дисквалификује из екипе цивилизованих, по бриселском дрес коду опегланих, народа, зависе од номенклатуре било које, иначе јако трошне и јако пролазне, власти.
Слично је и са грађанистима: не знам да ли им је перцепцију замаглио твитер симулакрум, или естетика семинара, едукативних програма, можда и дјетињаста вјера у „уређен систем” и европске вриједности, али и њихово самозаваравање да нас српство и Србија нису пуни („…све црњи од црњег”) на сличан начин превиђа чињеницу да наш космополитизам не искључује и наше национално (e.g. Пупин, Краков, Црњански, Кустурица). Дакле, Београд је свет, али је и српски свијет. Исто тако је симпатична и ваша традиционална, да не кажем менталитетска, макар и навијачка, опчињеност главним градом Србије и Срба – очито много упадљивија и интензивнија него што је то политичка загледаност у бројне друге центре. Али то што ми радимо, то је наша ствар. Ви сте се самоиницијативно искључили и нека су вам срећни пути.
