Изливе сајбер дивизије ф-одељења који се тичу моје маленкости су смешне, али узнемиравајуће јесте то што су – укључивши харангу против уваженог г. Ражнатовића – мета њихових дијагноза постала његова деца и – ваљда у недостатку деце – мој отац. Као праве црногорске јуначне, изокола су хтели да нам поруче нешто, притом показујући да су у стању да прекрше свако начело људскости свесним цртањем мете старцима и деци.
И тиме, од почетка до краја, потврде сваку реч коју сам ја написао о њима за ових 7 година мог волонтерског дела у српској политичкој идеји. И не само моје – потврдили су речи многих рођених Цетињана, почевши од њихових доајена народних хероја Дапчевића и Капичића па све до контракултурног Цетињанина, покојног професора Предрага Вукића. И још многих који су их добро упознали.
У духу Божића, јуче нисам хтео да пријавим ниједну претњу, увреду и остале будалаштине које потичу из злонамерног подметања туђих речи, водећи се сазнањем да већина тих малоумних особа нема хлеба да једе и да бих им сваком пријавом одузео деци хлеб из уста. Међутим, како сам дубоког уверења да Христ воли оне који праштају али не и мазохистичке будале, тако ће сви – од првог до последњег пописани – морати да се суоче са својим делом.
Оно што ћу овде да нагласим јесте да је ту харангу започела излапела црногорско-калуђеричка будала, додуше као нестајући посредник тј. прва домина у низу, али толико озлојађеног и болесног човека не треба дирати него га пустити да угине у својим поремећајима.
О томе шта мислим о свему томе, најбоље бих цитирао чувени стих Баје Малог Книнџе – свака би фукара да убије вука.
Другим речима, ф дијагноза мора да зна да ја нисам нити дете које они могу да каменују, нити сам иједна од кукавица из политичких странака која ће им се извињавати јер им треба клиничко лечење, политичка илуминација и судска лустрација. Пошто немам неки интерес да изигравам ни добротвора ни реформску снагу црногорског друштва, своју безбедност ћу да заштитим на друге начине и то оне које ф-дијагнозе најбоље познају. Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га – ал зубе поломи!
И за крај, опет: We are coming soon. Живела Србија!
