Аутор је српски политичар из Цг и магистранд историје
На политичкој сцени Црне Горе неке ствари након августа 2020 године почеле су да се мијењају.
Прије свега ту мислим да грађани Црне Горе нису под константним притиском и пријетњама, већ да сада као никада раније умију да казне политичке актере, прије свега апстиненцијом уколико им се не свиди њихов рад.
Али то није тема овог текста, тема је Душко Марковић, који очигледно прави заокрет у политици и убрзаним кораком се удаљава од ДПС-а.
Зашто Марковић прави отклон
Душко Марковић за разлику од Данијела Живковића схвата да је заоставштина Мила Ђукановића камен о врату који ће на крају повући ДПС на дно. Као сваки политичар који жели да опстане на политичкој сцени, Марковић се одвојио до ДПС-а, јер је екстремизам и србофобија овог политичког крила мафије превелики. Марковић за разлику од њих од почетка оснивања СЕП, говори како је напада на СПЦ био грешка и додаје да он није нападао СПЦ већ да је (у шта лично не вјерујем) покушавао да преговара како би се проблем ријешио.
Душко је тада био екстремизован као функционер ДПС-а, али сада наравно покушава да пере своју биографију.
Шта је план Душка Марковића
План Душка Марковића врло је једноставан, он жели да задржи идеолошку матрицу коју промовишу ПЕС и УРА, да буде неко ко ће на крају крајева затражити да се сусретне са Митрополитом Јоаникијем и да на тај начин скине са себе анатему због закона о слободи вјероисповјести из 2019 године.
На тај начин би Марковић могао у будућности да рачуна на двије ствари, прва да ће један дио гласача ДПС-а којима је доста екстремизма поменутих ићи ка њему а не само према ПЕС и друга да за почетак са садашњом парламентарном већином на локалном нивоу буде дио власти.
А парламентарни избори су довољно далеко, 2027 године, до тада ме не би зачудило да Душко Марковић пружи руку сарадње и српском блоку, јер власт а Душко жели да буде власт нема алтернативу за њега и сигуран сам да ће уз могуће још једно цијепање ДПС-а у јануару управо Марковић бити тај који ће највише радити на растакању своје некадашње партије, која ће у неком наредном периоду доживјети судбину ДС у Србији.
На крају, Марковић рачуна да ће моћи и да прошири својим умјереним ставовима и коалициони капацитет СЕП, заједно са Милатовићем, УРА и дијелом ПЗП који персонификују Бранка Бошњак и Бранко Радуловић, да би на тај начин обезбиједио дуготрајан парламентарни статус.
Мишљења и ставови изнесени у рубрици колумне нису нужно ставови Портала 083
