Пише, Радинко Крулановић, Ко убаца шпицу?

Када бисмо били друштво уједначених норми цјветале би нам лале.Овако нам цветају тикве.И не само тикве већ и тиквани,посебна врста тикве која успјева само код нас.
Тиквани расту из аналитичких епрувета са једнократном (зло)употребом.Наравно и поред једнократности, они опстају захваљујући сјеменкама које неко зове и шпица.
Постоји вјеровање да неко увијек мора убацити шпицу.А ко су ти који убацају шпицу? То су шпицлови који скачу за врат, кад год треба неком сломити врат.Али на врату стоји глава.Ко је има јасно ћему бити да је тако.
Али да знате, постоје и главосјековићи којима сметају главе.Ти главосјековићи су пожмирепи који се појаве с времена на вријеме да мрсе рачуне или буду свакој чорби запршка. Запржити постаје бренд и тренд. Запрживачи су преживари који се буде кад их пробуде. Наравоученије – не насједајте на тикване и шпицлове има их колико хоћете…јер ђаво не мирује.Не изгледа он црно колико нам се чини. Он је уштиркани и накинђурени кеслов који док мами шећером храни а кад преведе трну нам зуби.