Пише, мр Илија Р Миљанић:Пребиловци- рана наша непреболна а ЕУ урла и прећуткује јер се о Србима ради а и српске власти ћуте јер оће у здип службу ЕУ!

Бестијални хрватски злочини над Србима априла 1941. године у селу Пребиловци, код Чапљине, сведоче о бруталности и садизму убица, али и о њиховој геноцидној намери да затру Србе као народ.
Терор над пребиловачким Србима Хрвати су почели да спроводе одмах након успостављања власти, априла месеца 1941. године. Први на удару били су угледнији људи, солунски добровољци, припадници „Сокола“…
Прва жртва терора био је Огњен Ждракановић, који је у мају, са још једном групом похапшених Срба, дивљачки претучен кундацима на улицама Чапљине. Измрцварен и полумртав, превезен је камионом у село Витину, код Љубушког, и у месари убијен са групом чапљинских Срба.
Почетком јуна 1941. године ухапшени су Коста и Јово Мандрапа и Спасоје Зуровац, истакнутији сеоски прваци из Пребиловаца, и убрзо убијени код железничке станице у Крупи, у срезу Чапљина. Напад Немачке на ШСР 22. јуна 1941. био је повод за нова хапшења пребиловачких Срба, злостављања и убијања.
У ноћи између 22. и 23. јуна на Клепачком мосту на Брегави убијени су Васо, Триша и Угљеша Мандрапа. Исте ноћи, једна група усташа коју су предводили Смајо Чолаковић и Леополд Ферјанчић упала је у кућу Косте Мандрапе и убила га, као и читаву његову породицу – укупно деветоро особа, а њихове лешеве побацали су у Брегаву.
Жртве су одвођене у злогласни затвор Силос код Тасовчића, а одатле на губилишта. Неке од жртава убијане су и у близини села, попут Бошка Булута, Спаса Ждракановића, Митра Трипковића, Риста Банђура и још неколико стараца, који су побијени на месту званом Морин оток у Пребиловачком блату.
Након тога, комплетно српско становништво из Пребиловаца избегло је у планине, а у село су се вратили тек пошто је у Херцеговину упућен специјални Павелићев изасланик подмаршал Лакса, који је једним прогласом гарантовао мир и сигурност српском становништву у Херцеговини.
Разлог његовог доласка у Херцеговину био је општи народни устанак који је против хрватске страховладе избио у источној Херцеговини већ почетком јуна 1941. године.
У међувремену, Хрвати су спремали нове покоље херцеговачких Срба, а село Пребиловци убрзо ће постати застрашујући симбол страдања српске деце и нејачи од хрватског ножа у Херцеговини.
У раним јутарњим часовима 4. августа 1941. године хиљаду до хиљаду и по Хрвата напало је село из три правца, али су у селу затекли углавном жене, децу и старце јер одрасли мушкарци, у страху од Хрвата, нису спавали код својих кућа.
Одмах по уласку у село, Хрвати су отпочеле са претресањем кућа, споредних зграда, прикупљањем становништва, силовањем жена и девојака и пљачком ствари“.
Становнике центра села довезени су код зграде основне школе. Тамо почињу оргије садизма и бестијалности над незаштићеним женама и девојкама, а нарочито над девојчицама од 12 до 15 година.
Учитељицу Стану Арнаут многи су Хрвати редом силовале, а затим је заклали и негде око школе закопали. Жену Богдана Медана Хрвати су затекли управо при порођају, бајонетом јој распориле трбух, извукле дете, замотале га у крпу и поново вратиле у распорену жену.
Хрвати су из кућа износиле постељину, простирале је испред кућа и тамо на њима јавно вршили силовање. Најгоре сцене одиграле су се у самој основној школи – све су млађе жене, девојке и девојчице биле силоване и то пред њиховом децом и мајкама.
Када су се неки Хрвати заситили силовања, наредиле су једној групи девојака и старом Николи Шарићу, званом Хаџија, да се скину голи и играју коло.
Мара Булут је једина жена која се спасила и жива изашла из школе у Пребиловцима. Она је сведок ужасних сцена, видела је како су Хрвати вадили „ситну“ децу из колевки за ноге и ударали их главом од зид. Тако су убијена сва деца, а било је око 50 колевки.
Жртву Максима Булута, старог око 22 године, Хрвати су нагонили да силује своју рођаку Стану Булут и, пошто то није хтео, Хрвати су га страшно тукле и мучиле. У мучењима и злостављањима жена и девојака нарочито се истицао Хрват Рудо Врдољак из Љубушког.
Након свих ових злостављања и мучења, Хрвати су становнике центра села још у току тог дана отерали према Чапљини и затвориле у злогласни „Силос“.
Истовремено, Хрвати су у појединим засеоцима код Пребиловаца убијали људе на лицу места. Тако су на Сухића брду, пред њиховим кућама, побијене комплетне породице Влајка и Николе Драгичевића – око 25 чланова, док је једини успео да се спаси Ћетко Драгичевић.
Породице Јовице и Сава Медана – око 20 чланова, као и Бошка Драгичевића и Пера Булута – око 15 чланова, који су живели у засеоку Кошћела, одведене су до Пребиловачког блата и побијене у месту званом Главиш до.
Уредио и отворио надам се још понеком србину?! Помирења и озвињења нема , нема и тачка са кољачима и англосаксонијом!!!