U prvih pola godine rada ove Vlade M. Spajića u kojoj PES ima kadrovsku i drugu dominaciju, posebno u odlučivanju, strategija DPS je bila sledeća: „prozivaćemo ZBCG da su izdali svoj program, ideje i birače“ i „da ne smiju da pisnu PES-u“. I tako je bilo. U Skupštini se često moglo čuti iz redova DPS kako čuveni, veliki DF ne smije da se suprotstavi političkim makanjama iz PES koji su juče došli na vlast. Pa su ih prozivali da su izdali Kosovo, Rusiju, borce… DPS se u jednom trenutku pretvorio u glavnog dušebrižnika i advokata svih onih ljudi koji su gonjeni na ulicama suzavcem i pendrecima. Čak su počeli da kampuju na sajtu Nove srpske demokratije, pa da štampaju program i svako malo ga citirali u Skupštini, a sve u nadi da će „probuditi“ DF da ovi obore Spajićevu vladu prije nego uopšte uđu u nju. Zašto je to DPS radio?
1) jer je posao opozicije da obori vlast
2) jer je strateški cilj DPS-a da proizvode stalnu nestabilnost kako bi pokazali da Crna Gora ne može da bude politički stabilna bez DPS u vlasti.
No, kako im ovo nije prošlo, odlučili su da promijene težište pritiska. Pa su onda počeli da prozivaju PES. „Mandić vam je šef, ne smijete da pisnete od Mandića, Spajić se ništa ne pita, a Mandić sve“ itd itd. U to su se uključile u međuvremenu i Vijesti, a znamo kako oni rade u pokušaju da zametnu požar za koji se kasnije uredno ponude da ga ugase. Šta oni žele? Pa ako bi se poslužili eufemizmom, rekli bi da traže najslabiju kariku, da od nje naprave političku pukotinu. Ako se ne bi poslužili eufemizmom, rekli bi da DPS zapravo traži glupana, budalu, nekoga ko ne želi da se proslavi pameću. I kad god DPS i Vijesti kažu „ne smijete od Mandića!“, oni u sebi misle „ajde glupani iz PESa, primite se na ovo, ajde, ajde barem neko neka bude glup“.
I u tom rezonu vam je sva priča. I to prosječan Crnogorac zna. Jer zna šta je DPS. Ali nije garancija da to zna i svaki picopevac iz vlasti zatrpan privilegijama. Kao što možda ne zna, da kroz pukotinu koju bi napravio, neće propasti ni DPS, ni DF.
