Piše, Ljiljana Spasović: Transfer blama!

„Uhvatila sam ga slučajno, tumarajući po EON-u tražeći neki stare, dobre filmove. Preporučeno uz komentar „ovo morate videti“. Ne gledam inače televiziju, N1 i te „nezavisne“, ali rekoh, ajde, da vidim šta je ovaj Španac toliko pametno snimio.
Dokumentarac se zove „Wake up, Serbia! Pumpaj: Studentski ustanak“, objavljen u septembru 2025. Ovaj višestruko nagrađivani video-novinar, Emmy-evac, pratio je naše „studente“ tokom blokada 2024. i 2025. Snimio je kako se bore za „demokratiju“ i „ljudska prava“.
Priznajem: pet minuta. Možda i manje. Otvorila sam prozor i osetila potrebu da operem ruke. Ne samo zato što sam gledala nešto gadno, već I zato što sam gledala sebe. Sebe sa 16 godina, samo u verziji 2025.
Ono što sam videla nije dokumentarac. To je poklapanje otisaka prstiju kriminala koji traje 25 godina. Ta deca, obučena kao parodija svojih zapadnih vršnjaka, tetovaže koje ne razumeju, majice sa natpisima koje ne mogu da prevedu, „aktivističke“ parole, ponavljaju floskule koje su im ubrizgali kao vakcinu protiv pamćenja.
„Borimo se za demokratiju.“
Koju demokratiju, ćeri? Onu iz 5. oktobra koja nam je donela 60% nezaposlenosti mladih i fabrike pretvorene u gomilu ćubreta ili subvencija za investitore?
„Ljudska prava su univerzalna.“
Univerzalna su kao McDonald’s. isti brend, ista hrana za mozak, samo je slika ipak drugačija u Ukrajini i Palestini.
„Mi smo svet.“
Svet je onaj čiji pasoš ne znači ništa na šengenskoj granici, a čija deca čiste toalete u Londonu da bi platila kredit za iPhone.
I da, Srbija je profašistička kolonija. Ali ne u smislu „Vučić je fašista“ – nego u smislu da je institucionalno oblikovana da služi fašistoidnu mašineriju globalnog kapitalizma koji koristi „demokratsku“ retoriku dok uništava suverenitet. Svaka vlast je po default-u takva jer je sistem takav.
Nisam mogla dalje jer sam prepoznala transfer blama. Nije to njihova sramota, oni su žrtve. Žrtve 30-godišnjeg psihološkog rata protiv sopstvenog naroda. A Raul Gallego Abellán? On je samo tehnolog procesa – Emmy-nagrađivani operater mašine za proizvodnju „korisnih idiota“. Njegov „dokumentarac“ je soft power projektil. Nije on krivac – on je samo pištolj, ne metak. Metak smo mi sami.
Sramota je naša. Šta smo mi, koji smo proživeli istu priču 2000. godine, uradili da im prenesemo šta se desilo posle? Šta smo im rekli o našim „studentima“ iz 5. Oktobra koji su danas menadžeri u stranim firmama i prodaju istu priču svojoj deci?
Oni ponavljaju scenario iz 2000. i Majdana 2014. doslovno. Isto pozivanje na „bolju budućnost“, iste boje, isti jezik, samo su sada ukrajinski vršnjaci mrtvi ili u rovovima, a njihove majke I sestre prodaju telo da prežive. I to je „demokratija“ koju oni žele.
To je najobrazovaniji omladinski sloj u državi, a potpuno su nepismeni za geopolitiku. Ne znaju ko je Makinder, šta je „Velika šahovska tabla“, zašto je Balkan ključ za kontrolu Evrope. Ne kapiraju da je litijum nova nafta, da su gasovodi arterije moći, da se iza svake „dobronamerne“ pažnje krije plan za teritoriju, ne za ljude.
A najgori deo? Oni su ponosni. Ponosni što ponavljaju to što su čuli na „radionicama aktivizma“ finansiranim od NED-a i OEBS-a.
Ponosni što su „svet“ dok hodaju blatnjavim livadama u farmerkama koje koštaju koliko nedeljna nabavka njihovih roditelja.
Moja tuga nije samo za njih. Moja tuga je za mene, za nas, za Srbiju. Jer ako je omladina izgubljena, izgubljeni smo svi.
Ono o čemu sam jutros pisala – povratak u selo, razgovori sa starijima, pita na grobu pradede – to je otpor. To je pravi antifasizam. Jer je suprotnost transhumanističkoj, algoritamskoj zombifikaciju koju Zapad nudi kao paket „razvoja“.
Geopolitički stvari stoje ovako: Zapad gubi na svim frontovima. Rusija se pokazala kao ekonomski neuništiva, Kina je postala tehnološki hegemon, Globalni Jug se budi. Ali ako mi postanemo „algoritamska armija zombija“ – ako naša deca misle da je „aktivizam“ = objavljivanje na Instagramu I ponavljanje tuđih parola – onda će se promena globalnog poretka desiti bez nas. Mi ćemo biti potrošena teritorija, zemlja bez naroda, samo geografski prostor za bazu i rudnik.