Годинe пролазе а дани непребола исчитавају и проносе краснопис и непресушну философију са начелом: “ Ако не постанемо бољи, постаћемо гори“ је стварност живописија
Слободана Ристовог Бошковића.Читав живот посветио прозном стваралаштву у потрази за другим тијелом и другим временом са самокритиковањем и самообнављањем на путевима зрелости и прегалаштву за све српски род.
Својим чврстим ставом и златним ћириличним краснописом није жалио
уигране брозоморце који су стално обурдавали путеве оца Риста, који предаде живот за Српство, Краља и Отаџбину.Никада Слободан није бринуо за наводним академским титулама које му ништа нијесу представљале да на пут достојанства изведе више хиљада никшићких гимназијалаца. Са врата школске учионице летио је Дневник на катедру а час почињаше дубоким рецитовањем славних писаца: Бодлера, Мајаковског, Пушкина, Достојевског, Шекспира, Дантеа, Толстоја, Његоша и тако плијенио уз уздахе младих гимназијалаца који су се често пута молили да затаји школско звоно! Једноставно кружио је слоган: Благо оном ко похађа часове српског језика и књижевности гдје Слободан збори и твори.
Пред Христово Рождество, искраде се Слободан Ристов Бошковић од загрљаја своје племените породице и оде у правцу Источнијех гора које га подарише вјечној тајни живота. Тајна вјечног живота је заправо таштина над таштинама Божијег давања људима тајанственог времена.Дочекаше Слободана Ристовог Бошковића неумрли српски великани који шарају небеска поља гдје га одмах загрли, Ловћенски Тајновидац Владика Раде Томов уз Небеску литургију коју предвoђаше Митрополит Црногорско Приморски Амфилохије.
Остави нас Слободан Ристов Бошковић на овоземаљском распећу да чувамо усмено и писмено предање његовог књижевног стваралаштва, српске историје и философије људских разговора који трајно воде путевима непролазности.
Вјечна памјат Слободану, изданку куће Риста Бошковића, да у Небеској Оданији пронађе мирољубље са српским душама, које је од миља волио да побједе у непочинствима која су га тешко замарала у титоистичкој Црној Гори-Камен Гори.Благо камену на који се наслони Слободан да проноси битност и вриједности у природном вјечном шару!!!!!!
Примичу се дани Божијег Рождества који ће помоћи да Твоје милосне кћерке, Ана и Марија и сипруга Бранка преселе сузе непребола у рајско насеље гдје сваки бол нестаје а душа васкрсава.
Амин!!!
