- јануар 2020. на врата мог стана у Подгорици позвонила су двојица полицајаца са налогом за моје хапшење. Разлог одговор на Фејсбуку УДБАшком провокатору у форми цитата „ХЕРОИН ЛОШ НИКАКАВ“.
Полицајцима је било непријатно, док смо били у улазу замолили су ме да прекрстим руке, да изгледа да су ми ставили лисице, што су по службеној дужности морали да ураде. Нисам желио спектакл и разумио сам њихову искрену људску срамоту, прекрстио сам руке и сјео у полицијски Опел са упаљеним ротацијама.
- јануар 2026: Сјео сам са пријатељем да ручам у ресторану „Рибарско село“ у Будви. Попио сам чашу бијелог вина. Дружење смо наставили у кафеу Рива преко пута Старог Града, гдје сам наручио још једну чашу вина. Послије неких сат времена смо се поздравили и ја сам након 30-40 мин кренуо за Подгорицу, преко Сезоне, задржавши се кратко у Петровцу.
На улазу у Подгорицу, код ЕКО пумпе на Забјелу иза леђа сам примијетио полицијски ауто са упаљеним ротацијама. Прво су ми блицали, потом ме претекли непосредно испред кружног тока и избацили руку кроз прозор. Био сам сигуран да нисам направио никакав прекршај погрешног престројавања, или прекорачења брзине. Полицијска Шкода је на кружном току скренула лијево, ја сам наставио својим путем право, вјерујући да то што су сигнализирали ипак се није односило на мене.
Зачуо сам одмах шкрипу гума, претпостављам да су аутомобил окренули нагло под ручном. Пресјекли су ми путању, једва сам успио да закочим и не ударим. Млади полицајац је пришао мом аутомобилу и дрско ми одбрусио да пређем у њихово возило. Старији полицајац за воланом са пуно више такта саопштио ми је следеће:
„Нашу централу је позвало НН лице које се кретало иза вас у Зети, саопштило да сте правили осмице по путу, губили контролу над возилом, да возите вјероватно у тешком пијанству и угрожавате безбједност осталих учесника саобраћаја. Саопштило је тип вашег возила и број таблица и ми смо вас чекали на пумпи“.
Да ли ико нормалан може да повјерује да је подгоричка полиција за 10, или 15 минута могла под оваквим образложењем да организује сачекушу.
На апарату за контролу алкохола издувао сам 0,48‰. Тада сам сазнао да је граница са 0,5 ‰ спуштена на 0,3‰ и да ћу морати да платим неку казну. Резултат на алкотесту међутим промијенио је однос полицајаца према мени и њима је постало непријатно исто као што је било њиховим колегама прије 6 година. Нису зауставили ноторног алкохоличара, како су им дојавили агенти АНБ, или војне службе, који су ме цијелог дана пратили, већ неопрезног грађанина, који је због дугогодишњег одсуства из Монтенегра пропустио да је смањена граница дозвољене количине алкохола.
Намјера АНБ, или Крапове војне службе, да ме баце у бетоњерку на тријежњење, понижавају пред судијом за прекршаје и блате по режимским медијима није успјела. Шпијуни су ми лоше избројали чаше и своје дневнице за излазак на терен викендом, гориво и рампу за Созину дефинитивно нису оправдали. На што све ова несрећна држава троши наше паре, да није жалосно, било би смијешно.
Те недеље 11. jaнуара, сам праћен најмање 5 сати и све се окончало умало саобраћајним удесом и сачекушом као да сам терориста, убица, нарко дилер. Раније нису пратили и подметали сачекуше, долазили су љубазно да хапсе. Дакле јесу се ствари од пада ДПС промијениле, на боље, или горе процијените сами