Петар Булатовић ,рођен је 22.јула 1917 у породици трговца Василија и учитељице Јелисавете Шантић у Боричу -Скадар . Основну школу завршио је у родном мјесту код чувеног професора Ђорђа Харалампића .Реалну Гимназију учио је у Скадру и Тирани а факултет умјетности у Скопљу .Краљевску Војну академију завршио је у Београду . За вријеме владавине албанског Краља Ахмет Зогуа као веома школован човјек брзо је напредовао у војној служби . По повратку у Скадар ,добија чин капетана и команданта обласне дивизије војске Краљевине Албаније .Године 1937. именован за замјеника начелника Генералштаба а 1938 . изабран за начелника Копнене војске Албаније .
Априлска анексија Албаније 1939 .г. затекла га је на мјесту Генерала ађутанта Краљевске Војске Албаније . Петар Булатовић није знао за пораз . И ако именован од албанске стране да потпише војну капитулацију Албаније и повинује се фашистичкој војсци Италије ,то је одбио уз образложење : „Ја надасве говорим Српски језик .Ја сам Србин а Срби немају ријеч предаја “ После капитулације и бјекстава краља Зогуа из Албаније вратио се у родни Борич организујући илегалну групу Срба за подизање устанка искључиво међу Српским живљем од Коплика до Скадра и Љеша .Како Енвер Хоџа и Мехмед Шеху нису били примијећени и значајни све до 1942 .године ,Петар Булатовић предузима кораке ка повезивању са ондашњим потпуковником Краљевске Војске Југославије Бајом Станишићем Капетанима Павле Ђуришићем те начелником министром унутрашњих дјела бановине Зетске капетаном Драгољубом -Бећом Драгићевићем .
У то вријеме готово целокупно становништво Скадра било је ангажовано у фашистичким милицијама и групама Албаније и Италије . То је додатно иритирало пуковника Петра Булатовића,подстичући га да се повеже и са илегалцима Иваном Милутиновићем и Душаном Мугошом „ради што бржег подизања Анти-фашистичког устанка у Албанији “ . Петар Булатовић од маја 1939 .године до 23 априла 1942 .године десетак пута је боравио у Подгорици ,Колашину и Беранама илегално се пребацујући у Зету чуном из Каменице .Забиљежена су и два његова сусрета са Ратком Парежанином о чему Парежанин у књизи „Моја Мисија у Црној Гори “ пише : „Приликом првог сусрета са пуковником расформиране Албанске војске Петром Булатовићем видео сам да имам посла са поштеним ,честитим ,искреним и родољубивим Србином из Враке.То сам му и рекао не скривајући одушевљење да таквих Срба постоји у нашој древној постојбини Враки “ Петар Булатовић је био у свакодневном контакту са Скадранима који се нису мирили са фашизмом у Албанији .Поменућемо само неке : Делавер Поћи,капетан албанске војске, ромског поријекла ,Ћазим Каписазовић-Подгоричанин ,потпуковник Албанске војске, студенти Садиком Ставалеци , Џоџи Мартини и Реџеп Перати.
Петар Булатовић био је вођа анти- фашистичког устанка у Албанији 23.априла 1942 .године ,на дан када је Краљ Никола 1913 .године ослободио Прву Српску престоницу .
Првог дана устанка Скадарска група Срба на чијем челу је био пуковник Петар Булатовић ослободила је концентрациони логор за дјецу у Пукама изнад Скадра . Фашистички гувернер Скадра Ернест Колићи бива натјеран на бјекство . Петар Булатовић је са собом повео Војислава из Василија Кушића,Василија и Владимира Шантића ,Јордана Мишовића ,Ива Јованова ,Војина Драговића који су предводили групе десет Врачких села са око 450 Срба .После 1945 .г. Петар Булатовић добија чин Генерала Албанске војске и бива проглашен Херојем народа .
Због отвореног неслагања са режимом Енвер Хоџе и његовим насељавањем Албанаца на Косову и Метохији 1952 .г.доспио је у Албански гулаг „Бурељ “ .По изласку из логора убијен у Тирани 26. новембра 1957, заједно са Лири Гегом , Далијом Ндреу и осталом групом анти- фашиста у улици 28 .новембра . Након убиства, његова породица је интернирана на фарму „Либерацион“ у Фјеру. Иза њега је остала супруга Јелисавета са дјецом . Главна улица у Фјеру – јужној Српској колонији до 1957 .г.носила је име Petro Bullati . После краткотрајног рата , 1997 .г. главној улици у Фјеру враћено је његово име .
Претходно је Петар Булатовић суђен и осуђен на смрт због велеиздаје 1956 године али нико од Албанских официра није хтио да изврши наређење Енвер Хоџе.
