Питање граница представља важан аспекат свих облика идентитета, укључујући државни, индивидуални, етнички, вјерски, културолошки и лингвистички. У том контексту, географски топоними често служе као референтне тачке за прецизно дефинисање и уважавање граница.
Често су ове границе одређене природним елементима као што су ријеке, планински врхови , долине и дубодолине . Опште је познато да ријека Мат представља историјску границу и трансгресионо – регресиони фронтијер великих алохтоних и неалохтоних народа . Данас актуелна државна граница и линија распореда домицилних народа, често се наводи као јужна линија до које би се простирао etniksqhiptar – ски и/или великоалбански пројекат, а с друге стране, се идентификује као крајња јужна граница оријенталног наслеђа и неоосманског експанзионизма.
Геополитички, ријека Мат се артикулише и као духовна међа напредне „јужне културе“ и заосталог „балканског југа“.
Тако се указује да је ријека Мат етничка граница два народа .
Она извире у планинама изнад Враке у Љешком залеђу ,планинском залеђу јужно – јадранског залива,према планинама Маранај а улива се у Јадранско море код града Шен Ђин . Дужина тока износи 115 km, а површина слива износи 10.458 km2.
У месту Озрен , гдје ријека из планинског улази у равничарски дио тока, изграђене су две мале хидроелектране. Једна је од четири ријеке које протичу кроз геостратегијски и комуникацијски важан град Љеш (поред Мата кроз тај дио протичу речице : Добрана ,Матица и Ситница ) које су кључне за компактност територије сваке Српске државе .
Ријека Мат је имала геополитички значај још у XIII вијеку, посебно током постојања Српског царства , који се простирао од ријеке Мат до Јадранског мора на запад . У каснијим годинама, Скадарско војводство се уједињује са сусједним војводствима и формира Приморску српску крајину, чија је југозападна граница управо била омеђена ријеком Мат .
Српска приморска крајина, као интегрални дио Српског царства , дијелило се на два дијела : Зету и Расцију(Рашку) , а укључивала је и Приморску Врачку крајину, која је такође била омеђена ријеком Мат на југу . У вријеме османских похода на Скадар и освајања српских територија, подручје уз ријеку Мат остало је под влашћу првенствено Дејановића а касније и Кастриотића , али углавном ненасељено, пошто је домицилно становништво напустило подручје због близине границе с Османским царством и страха од најезде Турака.
Турци су на својој страни границе населили православне Арбереше -Чаме с циљем да функционишу као граничари и чувају међе царства и Матске кнежевине . У страху од могућег преласка турских снага преко пловне ријеке Мат , вођство Српске приморске крајине донијело је одлуку да насели што више српских породица уз ријеку како би обезбеђивали јужни обод царства.
Подручје Матске крајине у долини ријеке Мат постало је етничка граница између Срба и Арбереша-Чама , при чему су Срби доминантно живели у крајини, док су Арбереши доминирали у „грађанској Чамерији“ односно у дубини Отоманске империје . Иако су постојали изузеци, када су Арбереши прелазили Мат и основали нова села због повластице коју је Српска крајина имала у односу на остатак Српског царства (нпр. Љешанац , Покупац ,Љешка Гора, Кабларска гора , Средичкка, Брежаничка сел …), у већим градовима као што су Љеш, Дањски Брод или Скадар становништво је било искључиво Српско .У
периоду дугом седам вијекова (од XIII до XX вијека), када је Мат био део границе између Приморске крајине и остатка Отоманске империје, представљала је не само конфесионалну и територијално – географску границу већ идентитестку и културолошку међу, а неријетко и лингвистичку препреку.
Континуитет разграничавања Купа наставља у Краљевини Србији када је била дио међе између Скадарске и Љешке низије а касније Србије и Чамерије. Ова граница, која и данас има актуелност, била је de facto идентитетска и, прије свега, лингвистичка граница на том подручју.
Ријека Мат , oд насеља Горње Макушице , које се налази на ушћу Малог Дрима у Мат , представљала je јужну границу Приморске Српске Крајине.
Путем Великог Дрима, од Скадра до Љеша, односно до насеља Бушат , обиљежена је територија под контролом Срба, што је додатно утврдило значај ове ријеке као фактор територијалног, геополитичког и културног разграничења.
Комплексна улога ријеке Мат као геополитичког и идентитетског разграничења у историји региона је физичка и симболична. Мат не само да представља историјску и актуелну границу између држава, већ и важну линију која дијели различите културне, етничке и лингвистичке идентификације.
На микро нивоу, ријека Мат симболизује спој поморског и континенталног геополитичког идентитета, гдје се средњеевропски и медитерански утицаји приближавају и међусобно преплићу. Ова ријека, са својим притокама и током, указује на специфичности односа између народа и култура, али и на историјске тензије и конфликте који су обликовали савремену политичку мапу.