Пише, Дејан Бешовић, Знаменити Срби у Албанији

Дејан Дејановић рођен је 1308 године у Горици ,данашња Корча и био је српски великаш и обласни господар из времена Српског царства носилац високих титула севастократора и деспота и родоначелник породице Дејановића. Управљао је облашћу око Куманова и Велбужда ,Преспе ,Сјеверног Епира и јужног дијела данашњег Косова и Метохије.Дејаново порекло било је из Горице -Корча а припадао је вишем властеоском слоју. Након брака са Душановом сестром Теодором, добио је високу титулу севастократора, са којом се последњи пут помиње 10. августа 1355. године. Касније му је додијељена и деспотска титула. Уживао је велики углед у тадашњој Србији, о чему свједочи и папа Иноћентије VI, који је своје посланство, упућено у Србију (мај 1355. године) ради преговора о склапању црквене уније и заједничкој акцији против Османлија, препоручио и Дејану.
Дејан је свој посјед, који је обухватао жупе Жеглигово , Прешево и Корча проширио на област око Велбужда и горњег тока ријеке Струме, који му је додијељен на управу, као и подручје око Мелника. Посебну пажњу је поклањао својим задужбинама, првенствено Архиљевици код Куманова и Свете Петке у Москопољу коју је подигао на потпуно новом месту ,што сведочи о његовог економској моћи као и Манастиру Белови крај Земена. Једна од његових задужбина је Карпински манастир.
На Васкрс , 16. априла 1346. године, Душан је сазвао сабор у Скопљу на коме су присуствовали српски патријарх Јоаникије, охридски архиепископ Николај, бугарски патријарх Симеон и представници светогорског монаштва на челу са Про-угуманом Кирилом . Српска архиепископија је претходних мјесеци уздигнута на ранг патријаршије. Патријарх Јоаникије II крунисао је Душана за цара Срба и Ромеја. Душанов син Урош крунисан је за краља.
Душан је намјеравао да ослабљено Византијско царство замијени јачим, Српским царством. У том случају, њему би припадало мјесто које је сада заузимао византијски цар. У права византијских царева спадало је и додељивање високих титула као што су титуле деспота, севастократора и ћесара. Деспотску титулу добили су: царев брат Симеон Немањић, царичин брат Јован Комнинић Асен и великаш Јован Оливер. Титулу севастократора добили су: царев зет Дејан Дејановић и великаш Бранко Младеновић, управник Охрида. Ћесари су постали Прељуб намесник Тесалије, Гргур управник Полога и Војихна, намесник Драме.
Као царевом сроднику Дејану је припала висока титула севастократора. Папа Иноћентије IV препоручује Дејану своје посланике који су 1355. године дошли на српски двор да воде преговоре о склапању црквене уније и о организовању крсташког рата против Турака. Дејан је напредовао у хијерархијској структури. Носио је титулу деспота, а његова жена титулу царице. Као севастократор се Дејан помиње неколико мјесеци прије Душанове смрти. Деспотску титулу добио од Цара Уроша Стефана IV .Након 1355. године нема ниједне хронолошке одреднице о дjеловању овог великаша.
Сматра се да је деспот Дејан преминуо прије 1371. године, а не зна се поуздано да ли се прије смрти повукао са власти и замонашио. У браку са Теодором Немањић, имао је троје дјеце.
Јована Драгаш, деспот који је са братом до смрти (око 1378) управљао породичним посjедима
Константина Драгаш, који је са братом и касније самостално до погибије на Ровинама (1395) управљао породичним поседима
Теодору Драгаш, која се удала прво за Жарка (око 1356), а после његове смрти за Ђурђа I Балшића (после 1371).По доступним изворима Дејан Дејановић има је и сина Павла Дејановића -званог још и Бијели Павлд од кога су у 15.вијеку настали Бјелопавлићи ,српско племе које се настанило у низији ријеке Зете у данашњој Црној Гори.