Теодора Немањић је била ћерка српског деспота Дејана и Теодоре Немањић, полусестре цара Душана и рођене сестре Симеона Синише Немањића. Дејан је удао за зетског великаша Жарка . Жарко је у првим годинама владавине Уроша Немањића владао облашћу Скадра ушћа Бојане . Тамо је задржао дубровачки повељу на тргу Светог Срђа. Урош је послао свог властелинчића који је приморао Жарка да се повуче. Следеће године Млетачка република помиње Жарка као тамошњег господара и прима га за почасног грађанина заједно са његовим наследницима. Чињеница да се Жарко оженио ћерком севастократора, односно деспота, свакао иде у прилог чињеници да је припадао кругу најугледније властеле Цара Душана јер би брак Теодоре и особе мањег угледа био мало вјероватан. Теодора је са Жарком имала сина Мркшу Жарковића који је имао удату сестру којој су Дубровчани 1402. године даровали 100 перпера и оружану пратњу. Она је свакако била ћерка Жарка, могуће у браку са Теодором.
Теодора је била присутна на овим просторима све до учвршћења млетачке власти. Жарко је изненада нестао са историјске сцене у вријеме када успон доживљава Ђурађ Балшић. Након Маричке битке 1371 .године Ђурађ је отјерао своју прву жену Оливеру. Оливера је била ћерка Вукашина Мрњавчевића. Брак је склопљен како би се створила веза између породица Балшић и Мрњавчевић, али након погибије Вукашина и Угљеше није више било потребе за браком. Ђурађ је оженио Теодору како би се повезао са Дејановићима, најближим преживјелим сродницима Немањића. Ђурађ је умро 1378. године. Теодора је 15. фебруара 1379. године у Љешу, пошто је поново постала удовица, свела рачуне са Ђурђевим братом Балшом. У документу је Ђурђев наследник наведен први, али без икакве титуле док Теодора носи епитет „госпођа Зете „. Теодора касније са сином Константином дјелује у Скадру и Дању. Теодора је август и септембар 1397. године провела у Дубровнику одакле је отпловила у Валону носећи дарове од 100 перпера. За себе, сина Мркшу и снаху Руђину обезбиједила је дубровачко грађанство. Грађанство је добила и Руђинина мајка Комнина, ћерка Јована Асена Комнина.
Теодора се замонашила 1371 добивши име Евдокија. Због тога се у изворима помиње и као Теодора-Евдокија. Умрла је након 1383.године у сахрањена у Срђу-Ширђ на Бојани .
