Григорије Драчки такође познат као Григорије Штампар , био је православни свештеник који је именован за архиепископа Драча 1768. и који је умро нешто прије маја 1772. Познато је да је преводио Библију на азбуку а он је сам измислио, а чини се да већина историјских и лингвистичких доказа указује на то да је заправо он аутора јединственог рукописа Елбасанског јеванђеља (који се на албанском често назива ‘Аноними и Елбасанит’) који је овде представљен. Можемо претпоставити да је Григорије рођен крајем седамнаестог века. Трагови о њему сежу до 1720-их година када се, како се наводи, срео српског просветитеља Партена Павловића у Берату. Такође се наводи да је био ученик арумунског научника, филозофа и личности грчког просветитељства Јоаннеса Халкеуса (1667 – око 1735). Сматра се да је Григорије Драчки, као почетник православни научник, стигао у Воскопоју (Москополис ) најкасније 1730. године. Тамо је 1741. објавио своје прво дело, ‘Живот светог Никодимоса’. Његова биографија је у великој мјери затамњена сталном забуном између њега и другог Григорија Воскопољског, такође познатог као Григорије Константинидхи или Григорије штампар Грк , који је у то вријеме водио штампарију у Воскопоји. Наш Григорије је 1744. године изабран за помоћника ректора Нове академије и ту приредио двије књиге. Прича се да се касније настанио у манастиру Светог Јована Владимира код Елбасана (око 1746-1772), иако тамо нема документованих трагова о њему. Оно што је сигурно јесте да је Григорије постављен за архиепископа (митрополита) Драча 1768. године и да га је после његове смрти наслиједио митрополит Хризант Јовановић у мају 1772. године. Православна архиепископија Драча је створена када ју је Григорије преузео од Грка . Она није имала сједиште у самом Драчу, већ у манастиру Светог Јована Владимира, гдје се логично може мислити да је Григорије иумро. Григорије из Драча словио је за једног од најученијих људи у ондашње Албанији за живота. Упркос овој чињеници, веома мало знамо о њему. Григоријев рукопис Елбасанског јеванђеља садржи преводе новозавјетних текстова на црквенословенски језик на оригиналном писму које је сам измислио. Азбука се појављује само у овом тексту и можемо је датовати у 1761. годину. Овај јединствени рукопис је у неком тренутку прије или током Другог светског рата набавио Леф Носи (1877-1946), научник из Елбасана и колекционар. Носи, за кога се сматра да је посједовао другу по величини библиотеку у Албанији, ухапшен је у августу 1945. након комунистичког преузимања Албаније и стријељан у фебруару 1946. после лажног суђења. Рукопис је тада дошао у руке комунистичког научника Димитрија Скутерића (1915-2003) који је најавио његово откриће 1949. Прво га је преписао и објавио историчар др .Ињатије Зампути (1910-1998), а тренутно се чува у Албанском националном Архиву у Тирани.Како се ради о ћирилском рукопису у Албанији Етнографски музеј ј Београду више пута је слао замолнице Архиву Албаније да им поменуто Јеванђеље уступи како би се изучио језик и писмо ,којим је писано ово јеванђеље али безуспјешно .
