Пише, Дејан Бешовић , Знаменити Срби у Албанији

Павле Мрасоровића син властелина Новака рођен је у Маринићима -Корча 1352 .године и првобитно се спомиње без икакве титуле. У изворима га срећемо јануара 1388 . године у повељи краља Вукашина којом је потврдио Павлов дар светогорском манастиру Хиландару.Павле је даровао село Пиштети на Преспанском језеру и село Мартинићи у Корчи .У повељи је наглашено да је села насијелио од свог оца Новака прије него што их даровао. Вјероватно је у првом случају питању селиште (напуштено село) кога је Павле обновио а у другом случају је активно село до данашњег дана изнад влашке варошице Москопоље .Пет година касније спомиње се извесни ћесар Павле и његов отац Новак у ктиторској композицији Богородичне цркве на острву Малом граду на Преспи у данашњој Албанији. Миљуков је у лику овог кесара препознао Новака и његовог сина Павла Мрасоровића. Као и његов отац носио је веома високу титулу ћесара, резервисану за чланове владареве породице. Уз ћесара Павла јављају се и његова мајка , ћесариса Кале и брат Амирал и син Јован .Чињеница да се са ћесарском титулом јавља 1388. године, не оставља сумње да му је титулу подарио цар Урош (1355-1371). У натпису из 1368/9. године је, међутим, јасно наглашено да је Новак вазал краља Вукашина (1365-1371).
У исправи кнеза Лазара из 1381. године налазимо податак о могућем сроднику Новака. Том повељом је Лазар своме „брату“, Црепу Вукославићу, потврдио власништво над селом Лешјем. У изасланству Хиландара који је био једна од страна у спору налазили су се „старац“ Атанасије Висимач чији надимак може сведочити о витешком тј. властеоском пореклу и Атанасија Мрасоровића, који је најближи сродник Новака и Павла Мрасоровића.После Косовске битке 1389 .године и погибије кнеза Лазара Хребељановића ,Павле Мрасоровић се враћа на југ и оснива село у близини Валоне Лазарет ,које носи успомену на Светог Кнеза Лазара .Ту подиже завјетну цркву године 1395 . посвећену свим погинулим у Косовском боју .Недуго затим бива прогнан од свог синовца Атанасија Мрасоровића а кула Павла Мрасоровића бива разорена . По усменом предању које је аутор овог текста чуо на југу Албаније ,због дате ситуације кнез Павле Мрасоровић преко ноћи је побиједио а његова пут толико избијелила да су га од тада звали Бијели Павле. Са остацима своје војске креће ка сјеверо -западу према Скадру и ту 1404. године подиже испод тврђаве двор Павлицу по одобрењу Балше Трећег Балшића господара Зете. Бијели Павле нарочито се истакао у скадарском крају.Огромну храброст показује након општег устанка против Венеције подстакнутог између осталог и од самог Балше Трећег Балшића на почетку 1405. године, Млечанима остаје тврђава у Скадру , у коју се повлачи кнез и капетан, Фантин Марћело. Балша III запосједа све побуњене градове, осим Љеша : због неприхватања Балшиних одреда од стране побуњених сељака. Многи истакнути млетачки поданици, у жељи да сачувају своје посједе, прилазе Балши III и постају „одметници“ Републике. Међу њима се помињу: Радич Хумој, Ника Богоје, Петар Контћ, Никола Лумбардини, Андрија Склаворић и Никола Сигецић. Средином јуна 1405. године , Млечани успијевају да обнове власт у скадарској околини, а њихови „одметници“ врло брзо постају покајници. Нпр. поменути Радич Хумој од Млечана добија нове проније, али као млетачки коњаник гине већ сљедеће године. Балша III се са мајком Јеленом привремено склања у тврђаву Дриваст, до августа 1405. године када и он пада под власт Венеције .Незадовољан стањем у Скадру Павле Мрасоровић решава да иде на запад .Долази до тушког поља гдје га напада група локалних зетских одметника на челу са Стресом Матагужом . После битке на Цијевни 1412 .године Павле је поразио локалне зетске одметнике и стационирано се у подручју ријеке Зете . Године 1425 .почиње да зида кулу у доњем крају са најмлађим сином Лакићем Мрасоровићем .Битно је напоменути да кнез Павле Мрасоровић -Бијели Павле приликом зидања куле бива теже повријеђен приликом пада са куле .Годину дана касније умире и бива сахрањен у Градац (данас Градац Јовановића ) . Иза њега остаје два мушка потомка Шћепан и Митар а историографија није дала одговор шта се десило са његовим најстаријим сином Лакићем .Постоје нека усмена предања о погибији Лакића Мрасоровића али она нису утемељена на историјским чињеницама,па их стога нећемо ни разматрати .