Јевдокија Балшић и Јован Зеновић
Јевдокија Балшић је била кћи Ђурађа Првог Балшића , господара Зете и Теодоре Дејановић из племићке куће Дејановића , ћерке Дејана , кумановско-кпрчанског деспота . Полусестра је Мркше Жарковића и рођака Руђине Балшић , принцезе од Валоне. Око 1402. године Исав Буонделмонти познат и као деспот Јоаникије , развео се од своје друге жене Ирине Спате и оженио се Јевдокијом.
Године 1411. добили су сина Ђорђа . Те године је Исав умро и наследио га је Ђорђе .Јевдокија је покушала да преузме контролу над Јанином у име свог сина. Међутим, била је непопуларна међу племством Јањине. Када је хтјела да се уда за српског племића, смијенио је њено племство Јоаникије; дали су град Карлу Првом Топији , грофу Палатину од Кефалоније и Закинта и Исавовом нећаку.
Након што је протјерана, Јевдокија је отишла на двор Српског кнеза Јована Зеновића , кнеза Ђирокастре . Затим је отпутовала у Рагузу , где је живела са Ђорђем до своје смрти после 1429 . године .Зеновићи се могу наћи у историјским документима дредњевјековља и као Јован Сербин .Породица Зеновић је била из Загоре , између Пермета и Ђирокастре .
Године 1381. и 1384. католички господари Златне планине тражили су од османских трупа заштиту од напада српске породице Зеновић ; Османлије су разбиле јуришнике и успоставили ред у Епиру. Зеновић се потчинио Османлијама након њихове побједе против Балше Другог у бици код Савре 1385. и дао им свог сина као таоца да га пошаљу у Једрене на султанов двор (овај син је постао познат као Хамза , османски званичник). Убрзо након потчињавања, Зеновић се побунио и заузео тврђаву Ђирокастре-Агирокастер,без сумње охрабрен нападом Вајонита из Акарнаније на Јанину . Године 1386. се титулира византијском титулом севастократора . Зеновић је био ожењен Ирином, ћерком Ђина Буја Шпате , деспота од Златне планине , и тако је постао Шпатин зет и зет жене Езава де Буонделмонти деспота из Епира . Године 1399. Исав је, уз подршку неких кланова, кренуо против зета своје жене Јована Зеновића из Ђирокастре. Сада је Исав био разбијен и заробљен, а велики дио његове земље је заузео Зеновић. Сусједни великаши су одлучили да обнове заробљене деспоте и обезбиједили су млетачко посредовање у његову корист. Исав се вратио у Јанину 1400. године, повративши владавину од Зеновић а. Године 1402. Исав се развео од Ирене Шпате и оженио Јевдокију Балшић , сестру Костантина Балше , водећег османског званичника у северној Албанији .После Исавове смрти (6. фебруара 1411), његова жена Јевдокија је покушала да преузме контролу над Јанином, али су је градски оци протерали и за господара поставили Исавовог нећака Карла Топије 1. априла 1411.године
Године 1412. Марко Шпата и Зеновић (који је био вођа најмоћнијег племена у околини Јанине) склопили су савез против Карла Топије. Побиједили су у бици против Тока 1412, али нису успјели да преузму Јанину.Топија се ослањао на подршку локалних Грка. Године 1414. умире Марко Шпата, а Зеновић је поражен од Османлија и побјегао је на венецијанско острво Крф где је умро 1418. године.Исте године су Османлије, после дуже опсаде, заузеле Ђирокастеро.Син Топија а Зенобић , побјегао је на Крф. Поново се искрцао на копно и опсједао Ђирокастер 1434. године, али је погинуо у борби са појачаном османском војском 1436.године.Зеновићеви потомци су наставили да живе неометано у планинама Загоре и на крају су изблиједјели у историји. Године 1455.извесни Симон Зеновић , који је био господар Кастровиларија (Цастро и Виварита код Бутринта ), био је активан на двору краља Напуља и Арагона у име Скендербега како би повратио наполитанску подршку за своју земљу. Године 1455. Венеција, једина сила која је подржавала његову тврдњу,подсјетила га је на његову вјерност њима, али није могла да промијени његову политичку оријентацију, односно везе са Напуљем. Син овог Зеновића Ђурађ такође је био талац на султановом двору, овога пута султана Мехмеда Освајача, али је побјегао у Напуљ где га је краљ Алфонсо крстио и учинио својим вазалом. Судбина новокатолика Алфонса Зеновића је да буде блиско повезана са судбином Скендербега. Пред крај живота Алфонско се враћа православљу као и Скендербег .
