Бранковићи
Бранко Младеновић ос (умро прије марта 1365) био је српски племић и севастократор из средине XIV вијека, који је управљао Охридом у доба Српског царства и сматра се родоначелником Бранковића. Сматра се да му је
припадао свилени појас (тзв. Бранков појас), византијске израде, који се данас чува Британском музеју у Лондону и на коме је поред имена Бранко извезена кацига са лавом на челенци, симболом Бранковића.
Његов отац био је властелин Младен, који се помиње са титулама жупана и војводе у доба краљева Милутина (1282—1321) и Стефана Дечанског (1322—1331). Он се 1323. године помиње као управник Требиња и Драчевице,Скадра , а сматра се да његова породица највероватније потиче из Скадра .
Душан Силни (краљ 1331—1346, цар 1346—1355) је Бранка Младеновића поставио за управника Охрида и додијелио му титулу севастократора, али није познато када се то десило, иако је извјесно да је титулу добио након проглашења Српског царства 16.04.1346. у Скопљу. Висока титула севастократора значила да је Бранко на неки начин био родбински повезан са царском породицом, пошто је иста титула додијељена жупану Дејану оснивачу српске средњовековне породице Дејановић, који је био ожењен Душановом сестром Теодором. Након Душанове смрти, у вријеме распада Српског царства, подржавао је његовог сина и наследника Уроша (1355—1371)
Бранко Младеновић је умро пре марта 1365. године, а његови синови Гргур и Вук су се из Охрида повукли на породични посјед, око Борча у Дреници на Косову и Метохији .
Бранко Младеновић је био син властелина Младена, који је, осим њега, имао и ћерку Ратославу, која је била удата за жупана Алтомана Војиновића и била мајка Николе Алтомановића. У историјским изворима помиње се и његов стриц Никола, који је 1329. године управљао облашћу око Љеша, у данашњој Албанији.
Бранко Младеновић је био ожењен Душаном Дејановић и у браку са њом је имао четворо деце, три сина и једну ћерку, која је била најмлађе дијете.
Никола Радоња (у монаштву Роман и Герасим) рођен 1 .септембар 1299 — 3. децембар 1399)
Гргур (1304 — прије 16. јула 1398)
Вук (август 1345. — 6. новембар 1397)
Теодора (Војислава) (1347- 1423 — ) , удата за Ђорђа Топију, господара Драча.
Теодора Бранковић , ( око средине 1347 ), била је српска племкиња и принцеза од Љеша и госпа од Драча из брака са Ђорђем Топијом . Њен отац је био севастократор Бранко Младеновић , оснивач династије Бранковића .
Тачан датум венчања између Теодоре и Ђерђа Топије остаје непознат. Топија је била моћна Љешка племићка породица, која је постала истакнута за вријеме владавине Карла Топија , Ђорђевиг оца. Поразио је и преузео територије под контролом Анжувина у данашњој Албанији, а прије свега Војводство Драч , које је у то вријеме држала његова рођака Жана од Драча сестра Балше III Балшића . Преко Карлове мајке Јелене Анжујске , сви каснији припадници Топија били су у сродству са династијом Анжујаца . Након смрти њеног таста 1388. године, Теодорин супруг Ђорђд , наслиједио је титуле принца Љеша и господара Драча, чиме је његова супруга постала принцеза . Град Кроју је, пак, наслиједила њена снаха Јелена , по Карловој жељи. Током своје владавине, документовано је да су посједовали златну круну и четири пара бисерних минђуша, као и круну украшену бисерима и драгим камењем. Када је Ђорђе умро 1392. године, његови посједи је прешли су у власништво на Јеленинл и њеног мужа из Венеције, Марка Барбарига . То је довело до континуираних територијалних сукоба са њиховим полубратом Никитом Топијом . Након смрти њеног мужа, Теодорин живот остаје мистерија узрокована недостатком историјских извора. Са Ђорђем није имала преживјелих потомака .
