Пише, Дејан Бешовић, Срби у Албанији

Дукађиновићи  су знаменита  српска феудална племићка породица која је у 14. и 15. вијеку владала простором сјеверне Албаније и западног Косова и источне Метохије ,познатом као Кнежевина Дукађин. Можда су били рођаци или потомци ранијих прогона , који су основали прву државу у забиљеженој историји, такозвану кнежевину Арбанон . Град Љеш је био њихово најважније сједиште и од проширеног рода ( фарефисни ) су се развили у феудалну породицу крајем 13. вијека , када је њихов први познати родоначелник Ђино Танушебић (Атанасијевић )  1281. постао познат као дук ( војвода ) , па је његов потомци су узели презиме Дукађиновић -Луковићи. До почетка 15. вијека развили су се у једну од најзначајнијих феудалних породица у данашњој централној Албанији . Након османског освајања Албаније (1417–1501), један од њихових огранака нашао је уточиште и настанио се у Копру, Венеција , гдје су постали познати као породица „Доцаини“, која је држала регентство над дворцем Соцерб до почетка 17. вијека. , када је последњи мушки потомак умро. Друга грана је прешла на ислам из хришћанства и остала у Отоманском царству , где су достигли високе рангове османског руководства и дали многе гувернере ( паше ) на Блиском истоку, гдје њихови потомци и данас живе у модерном периоду. Леко Дукађиновић је најпознатији члан породице у Албанији, кодификатор најзапозбатијег  Кануна (обичајног права) хришћанске кнежевине Дукађин . Други познати Дукађиновић је Јахја-бег који је био чувени дивански пјесник из 16. вијека . Име Дукађин је сложеница од личног имена српског имена Јован – Ђин старог имена које неки извори понекад преводе на Јован , и титуле дука (војвода) и помиње се 1281. године у писму капетана Ангевине Дуразоа као „дука Гинијум Танускхиум“. Главни огранци почетком 15. вијека били су они из Скадра и Дебра и они из Љеша . Њихове земље су подијељене у три различите области:
-Лекнија (Алексија а турцизовано Скендерија ) ,која се простире од Мирдите до Малесије, . Задрима , Љеш , долина ријеке Мат , дјелови Проклетија , источна страна Скадарског језера , долина ријеке Цијевне.
-Дукађинска висораван на њеном северу, сјеверни ток Дрима , источно од Скадра и већи дио данашњег Скадарског округа ;
-Дукађинска равницана западном Косову и  Метохији.
Дукађиновићи су били веома утицајни на свом подручју током 15. вијека . Они су остали неутрални током Првог скадарског рата и подржавали су српског деспота Стефана Лазаревића,све до   Другог скадарског рата до јануара 1423. године , када су их, заједно са неким другим племством,поткупили Млечани . Након што је породица Дукађино ић  1450. године напустила Лешку лигу , заједно са Аријановом, склопила је мир са Османским царством и започела операције против Ђурађа Кастриотића -Скендербега . Изгледа да су неки Дукађинобићи побјегли у Венецију заједно са другим Млечанима када су побјегли из Скадра . На пример.Ради се о грофу Луки Кнезу Дукађиновићу сину Кнеза Павла Дукађиновића и Јоване Тодорове ,који су владали Скадром (Александријом) Лука је побјегао у Венецију 1506 .године .
Ахмед-паша Дукакинзаде(Дукађиновић ), који је умро у марту 1515. године , био је велики везир Османског царства од 1512. до 1515. године. Његов син, Дукакинзаде Мехмед-паша, био је гувернер Ејалета Египта од 1544. до 1546. године, све док није погубљен.Последњи хришћански владар из породице Дукађиновић био је Живо Дукађиновић у Скадру почетком 17.вијека.