У тексту Варљиво лето 2024. -осми део 17. април 2024.године на порталу Васељенска.нет Дејан Бешовић даље пише : Први послератни организовани устанак Шћиптара догодио се пре избијања тзв. антибирократских студентских демонстрација у Приштини 1968 .године у Улцињу 3.августа 1968 .године .Тадашње власти С.Р. Црне Горе убеђивале су Савезно руководство да су „то спонтани акти на све чешће омаловажавање Албанске мањине и Црној Гори и све учесталијег буђења Велико- српског национализма у Бару у Улцињу “ рекао је Вељко Милатовић у реферату ЦК СКЈ .
Доношењем устава 1974. године Србија се просто разбија и
њен суверенитет се преноси на покрајине које су имале све елементе државности. Такве политичке околности, погодују шиптарском
сепаратистичко-терористичком покрету за отпочињање операционализације идеје о великој Албанији. Припреме за масовне терористичке активности спроводе се у иностранству уз конспиративну сарадњу са базом на Косову и Метохији. Јавно интензивирање насиља против Србије и Српског народа у целини почиње 1981. године и траје све до њеног разбијања. Овај период карактерише појачана активност унутрашњег
тероризма на територији СФРЈ. Примењују се све методе психолошко-пропагандних активности у предвечерје унутрашњег и међународног тероризма на овим просторима. Правна класификација и политичка квалификација појавних облика тероризма, у то време одвраћају јавност од суштине проблема, замењујући га разним еуфемизмима, као што су термини иредентизам, контрареволуција,
националистичко-сепаратистичко деловање, а потпуно се губи из вида да је на Космету у току ескалација унутрашњег тероризма.
Унутрашње терористичке организације имале су значајну моралну и материјалну подршку терористичких организација из иностранства. У овом периоду, посебно 1981. године, широм света организују се антисрпске демонстрације, нарочито у Франкфурту,
Паризу, Вашингтону, Бриселу…
На Косову и Метохији се илегално наоружава шиптарско становништво, а терористичке организације уз прећутно одобравање
власти на Косову и Метохији врши масовни прогон Срба са њихових вековних огњишта .Битно је напоменути да се такве активности спроводе не само на Косову и Метохији већ и у Враки ,Скадру ,Бушату и Љешу ,који су стицајем несрећних околности припале Албанији ,Пашићевско -Зогуовским „кумовским “ споразумом .
Процес илегалног организовања терористичких група у овом периоду проширен је и на ЈНА. Број терори стичких аката албанског сепаратистичко-терористичког покрета према припадницима
ЈНА у периоду од 1981. до 1988. године већи је за 22 пута у односу
на претходни осмогодишњи период. У времену од 1981. до 1988. године у ЈНА је откривена 241 илегална група са 1435 припадника ЈНА албанске националности који су се спремали за најтеже облике насиља против Србије.Прве илегалне групе и организоване активности против државе, које су предузимали шиптарски и хрватски сецесионисти у ОС
СФРЈ откривене су почетком 1981. године. Само током 1981. године, због деловања албанског сепаратистичко-терористичког покрета, кривично је одговарало 400 Шћиптара. У периоду од 1981. до 1986. године због деловања у оквиру терористичких група поднете
су 1134 кривичне пријаве против лица шиптарске националности,
а осуђено је 1042 лица. Против 5647 Шћиптара поднете су прекршајне пријаве, а 3645 лица је упозорено због сарадње са припадницима сепаратистичко-терористичког покрета.Политички индоктринирани припадници албанске националне
мањине одлазили су на одслужење војног рока у ЈНА са посебним
задацима. Међу таквим злочинцима био је и војник Албанац Азиз
Кељменди -Климент из општине Призрен, који је у гарнизону Параћин 3.септрмбра 1987. године убио рафалима из аутоматског оружја 4 војника док
су спавал, а петорицу тешко ранио. Органи војне безбедности су
у другој половини осамдесетих година извели већи број операција,
које су спречиле операционализацију шћиптарских терористичких
замисли и планова. Ове операције војна безбедност је спроводила
под шифром “Златар”.
У исто време у Малесији -источни део Црне Горе после почетка великих демонстрација у Приштини марта 1981 .г истакнути Малесорски првак Дода Љуцовић као знак подршке Велико- албанској држави изашао је на терасу локалне месне заједнице у Затријепчу и са три метка најавио Трећи малесорски устанак .Тадашња крајње Анти-Српска власт на челу са про- шиптарским и про- америчким шефовима Службе државне безбедности Момчилом Пејановићем и Владимиром Кековићем ,за то је оптужила Србе и великосрпску хегемонистичку политику .Вредно је напоменути да је тадашњи мајор Војно- обавештајне службе Данило Пурлија ,тада формацјски под командом генрал -пуковника Даковића ,ухапсио поменутог Доду Љуцовића и његове црногорске налогдавце из Подгоричке службе државне безбедности привео у касарни Маслине -Подгорица .На мајора Пурлију су Фрањо,Дода Маљота Ујкић су организовали атентат 21.маја 1982.године али безуспешно По њиховом исказу новац за ликвидацију Пурлије дао им је католички Свештеник Пренк Цамај ,који је новац добио од другог католичког свештеника Зеф Орошија из Ороша -Мирдита .Живот му је спасио његов непосредни надређени генерал Милисав Милосављевић ,начелник 112 .ОЦ ВОС .Касније у књизи“ Славни Српски официри и обавештајци “ .Генерал -пуковник Бранко Крга начелник војно-обавештајне службе СРЈ и Србије пише :Генерал Даковић и Мајор Пурлија били су и остали пример Српских војника ,патриота и родољуба .Ко зна ко би све завршио у Анти- Српском хашком казамату ,да мајор Пурлија ,попут свог великог претходника-узора из Првог светског рата мајора Гавриловића није изабрао тежи и трновитији пут и уништио одређени број војних докумената који су имали ознаку државна тајна -строго поверљиво “ .закључује Генерал Крга .кључи, ти да је из некадашње Старе Србије (данашње Косово и Метохија),
насилно протерано око 1,150.000 Срба, да их је око 280.000 побијено и 200-250.000 арбанизовано, односно преведено у муслиманску веру. Што се тиче Албаније за само један век уклоњено је кроз две сеобе 1933-1934.године и 1991-1992 .године преко 750.000 Срба разврстаних по регионалној карактеристици : Срби-црногорци ,Срби-македонци ,Срби – Драча Срби -подгоричани и Срби -пазарци “ .
Исти аутор у тексту Варљиво лето 2024 ,3.април 2024 .године Васељенска нет .каже : Константно деловање албанских сепаратиста на Космету датира од средине 19. века. Албански идејни покрет „Рилиндја“ је 1878. године у Призрену промовисао идеју о стварању „Велике Албаније“ у оквиру Турске империје. Територија „Велике Албаније“ захватала би косовски, скадарски, битољски и јањински вилајет у којима је било само 44 % албанског становништва што је указивало да је „поменути програм у старту претендовао на територије православно- хришћанског становништва, првенствено српског.“формирање Призренске лиге 1878. до 1912. године Албанци су формирали своје национално веће и конституисали се као нација. Уз благонаклони став Отоманске империје извршили су албанизацију Косова и Метохије. Упоредо са промовисањем идеје „Велике Албаније“ и активностима на њеном остваривању стварана је мржња према неалбанским сународницима, посебно Србима, као већинском неалбанском становништву на Космету . „У складу са начелним прокламованим циљем, албански шовинизам, (преовлађује противсрпски), са свим обележјима стратегије, прилагођавао се конкретној ситуацији, мењао облике и методе деловања, али никада није радикално модификован или промењен.“ У том периоду кроз разне форме терористичких акција и чишћења протерани су Срби са тих простора, а досељавани „Албанци из северне Албаније. У то време на Косову и Метохији досељено је 450.000 Албанаца.“У време ослобађања јужних крајева Балкана, конкретније региона Косова и Метохије од отоманске, турске власти 1912. године Албанци су били у редовима турске војске. Њихов циљ је био да не дозволе поделу територије која би требале по њима да уђу у састав „Велике Албаније“ и њихово спајање са Србијом и Црном Гором. Косметски Албанци, као емигранти у Албанији, после 1912. организовали су се у „Комитет за национално ослобођење Косова“ 1918. са циљем да спрече улазак Косова и Метохије у састав српске државе. Организовали су се у терористичке групе или како их карактерише Мијалковски у „разбојничке банде“ под називом „Качачки покрет.“ .Деловали су са територије Албаније и нападали војску Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, а на територији Косова и Метохије терорисали српски и народ. Због владања албанског терора на Косову и Метохији, власт Краљевине СХС, успела је да се успостави тек 1921. године. Терористичке акције косметских Албанаца описане су у апелу који су упутили терорисани становници јужне Србије председнику Министарског савета Краљевине СХС, октобра 1920. године: „Због потпуне угрожене личне и имовинске безбедности на Косову и његовој околини, услед недовољних средстава стављених на распологање полицијској и војној власти убијају се свакодневно Срби, пале се њихова имања и гони њихова стока. Ово Арнаути раде по унапред утврђеном плану Велике Британије , да би и мало Срба што има уништили и спречили свако ново досељавање. Најновији доказ овога је убиство 11 Срба и два тешко рањена у шуми код села Цршевца, општина Лепенска, срез грачанички, усред Косова.“каже се у извештају Министрства унутрашњих дела Краљевине СХС које потписује Министар – ађутант Драгослав – Бећо Драгићевић .У периоду до 1945. године косметски Албанци су организовали следеће терористичке организације: – „Призренска лига“ организована је 1878-1881. године на састанку феудалаца и племенских вођа из Ђаковице, Тетова, Дебра, Љуме, Пећи ,Плава ,Гусиња и себе именије као национал-ослободилачку. Њен провобитни циљ је био да се оружјем супротстави „деоби албанских земаља.“ Године 1943. немачки Гестапо од албанских квислинга обнавља „Призренску лигу“.,која ће ликидирати скадарску групу Срба који су у Враки подигли 23.априла 1942 .г општенародни устанак за ослобођење Албаније од фашизма . По трећи пут, поновни рад ове терористичке организације настаје у Њујорку, 1946 .године а чланови су иредентисти и терористи пореклом са Космета. Њен основни програм је стварање државе „Велика Албанија“ у којој би били припојени Косово и Метохија, делови Македоније и Црне Горе, где је већинско албанско становништво. – „Бели комбтар“ (или „Национални фронт“), основан је 1939. године са првобитним циљем да се одупире окупаторима (Италије и Немачке) и сарађује са народноослободилачким покретом Албаније. У току рата прелази на супротну страну и сарађује са окупаторима. Ова организација има крајње сепаратистичке ставове, делује и данас, а своје огранке има у: САД, Турској, Шварцарској ,Француској, Немачкој и Белгији. – Крајем 1945. године стварају се балистичке војне формације, које се боре против ослободилачких покрета у Југославији и Албанији. За време Другог светског рата (1939-1945) војно се организују терористичке организације Албанаца које сарађују са фашистима, брутално се обрачунавају и тероришу српско становништво на Космету и у Северном делу Албаније у комје живело преко 60% Српског живља (Скадар ,Врака,Бушат ,Љеш,Тропоја ) ,. „Под патронатом немачког окупатора, до средине 1944. године формирана је немачка 21. СС брдска дивизија „Скендербег.“ Војнички састав дивизије (12.000) чинили су Албанци, а официри и подофицири били су Немци.“ По организацији дивизије види се да је њен задатак био да остварује немачке интересе на Косову и Метохији. После протеривања окупатора са Косова и Метохије 1944. године настављало се са албанским сепаратистичким насиљем. Тако у децембру те године Призренска лига Албанаца организује и води оружане борбе за отцепљење Косова и Метохије од Србије. Она је окупила око 10.000 Албанаца и ставила их под оружје. У сукобима је учествовало 40.000 бораца српске националности и они су окончани фебруара 1945. године поразом наоружаних Албанаца. Народно-ослободилачка војска Југославије претрпела је велике губитке („погинуло је њих 650, рањено око 1360 а нестало 1.256).“До почетка Другог светска рата Краљевина СХС а касније Краљевина Југославије покушавале су да реше проблем албанског сепаратистичког насиља решавањем аграрног питања (укидањем кметства и великих земљишних поседа) и насељавањем Косова и Метохије нелабанским становништвом. У том времену Југославија и Турска потписале су споразум о исељавању око 200.000 Албанаца из Југославије у Турску, али он није реализован због Другог светског рата. У предратном периоду (пре 1941. године) Комунистичка партија Југославија је својим опредељењима отворено потпомагала албанске сепаратиста „о томе да ће одвојити Косово и Метохије од Србије и Југославије.“ Идеја о геополитичкој целини Косова и Метохије као аутономији никла је у КПЈ-у , јер Косова и Метохије, као посебне јединице, није било ни у једној „комбинацији“ о федералним или аутономним јединицама које су грађанске политичке странке правиле у току тридесетих година, а пре тога, сем донекле Светозара Прибичевића и Димитрија Туцовића ,то нико никада није споменуо .У другој половини 19.века и првој половини 20. века обликују се основне форме албанског сепаратистичког насиља на Косову и Метохији. То су: јавна пропаганда (прогласи, објаве, јавне заклетве на Куран), претња силом, принуда, притисак, психофизичко злостављање, тероризам (политичко убиство и атентат, диверзија, побуне, нереди, немири, субверзија), повезивање са другим државма и примање подршке и помоћи од њих, укључивање страних терориста (страних држављана од којих су већина следбеници исламског фундаментализма) у акције косметских сепаратиста. Током Другог светског рата идеја водиља политичко-оружаног организовања косметских сепаратиста исказана је код оружане побуне албанских сепаратиста децембра 1944. године у прогласу Централни Комитет Друге призренске лиге: „Сви Албанци треба да устану као један за одбрану етнички чисте Албаније.“У другој половини 20. века, нарочито у његовој последњој деценији надјачава циљ за државном самосталношћу Косова (територија Косова и Метохије са захтевима за припајањем слободних територија унутар Србије које чини већинско албанско становништво). Поред политичко-оружаног организовања потребно је навести да се ислам као вера злоупотребљава у остваривању сепаратистичко-терористичких циљева косметских Албанаца, нарочито радикални исламски фундаментализам- вехабизам .Из свега наведеног ,које смо се трудили да прикажемо у фељтону види се да је Српски народ био највећи губитник у све три Југославије . У Пашићевој је изгубио је територије Каменице ,Враке ,Скадра ,Деригната,Зуса ,Бушатског ,Љешког поља,Љеша све до ријеке Мат .У Брозовој Југославији de facto Уставом из 1974 .године изгубио је територије Косова ,Метохије .У Трећој Југославији изгубио је Црну Гору,која је октобра 2008.године међу првим признала државну самосталност терористичке про-западне државолике творевине Косова . Наш рад не би био потпун када се на крају фељтона не би осврнули и на оне који су уградили младе животе да би створили југословенско -албанско „братство и јединство“ .На оне српске хероје Враке и Скадра који су пркосили смрти, од 23.априла 1942.године па надаље ,за боље сјутра како свог српског тако и албанског ,грчког ,влашког и цинцарског народа . Због тога ћемо у наредном поглављу- завршном ,навести њихова имена ,презимена и презентовати њихове кратке биографије и на тај начин покушати да их отргнемо од историјског заборава .
(наставиће се )