Као и прије подгоричких избора, и уочи никшићких је патетичном Николићу запала незахвална дужност најаве дебакла сопствене партије. Још једном проричући непостојећу „најезду ћетника“ на дан избора, Николић попут какве бабе-нарикаче или птице злозлутнице предвиђа злехуду изборну судбину ДПС -а. Као и у подгоричком случају, ради се имплицитном признању пораза на никшићком изборима од стране ДПС -а, неколико дана прије њиховог одржавања.
Сувишно је говорити о парадоксу да туђи „изборни инжењеринг“ измишља партија која је током протекле три деценије страховладе политички преживљавала уз употребу увозних, дуплих и мртвих бирача. Таква количина политичке хипокризије изгледа невјероватна чак и за сами ДПС.
Дакле, побједа владајуће већине и пораз ДПС -а у Никшићу су неупитни – што показује страх и паника у редовима криминогене партије -али и све предизборне анкете. Но, како би та побједа била убједљива, и како би поставила темеље за потпуну политичку маргинализацију или распад ДПС -а – неопходно је остварити високу излазност на никшићким изборима.
Како би се реализовала висока излазност, нужно је да три политичка субјекта која чине већину на државном нивоу покажу макар минимум слоге и заједничког дјеловања у оквиру посљедњих дана никшићке кампање. Да би се привукли апстиненти и разочарани потребно је послати поруку стабилности и заједништва.
Погубан је метод агресивних напада међу конституентима владајуће већине и њима се свакако неће побољшати излазност нити резултат листе нападача. Напротив.
Политичке и идеолошке разлике између конституената државне власти су свима познате, али оне не смију бити разлог изостанка поруке слоге и заједништва. Дух 30. августа мора бити сачуван. Само се на такав начин може остварити висока излазност на изборима у Никшићу.
