Не морате ништа издати, да би стигли у Брисел.
Тек почетком 21. вијека, први пут један српски политичар из Црне Горе, долази у званичну посјету Бриселу.
Андрија Мандић, предсједник Скупштине Црне Горе, и лидер Срба у Црној Гори, стигао је у Брисел, главни европски административни центар.
Послије посјете Београду, Будимпешти и Истанбулу, следећа адреса је Брисел. Лако је уочити да претходне три адресе имају нешто заједничко: нису богзна ничији послушници, што ће рећи да ове три државе воде независну политику.
Да Андрија Мандић није својевремено основао националну странку, да није тридесет година водио беспоштедну борбу против потоњег комунистичког режима у Европи, не би данас ни био у Бриселу, ни као један од водећих политичара Црне Горе, ни као лидер српског народа из Црне Горе.
Прије тога ваљало је и окупити и ујединити антидепеесовску опозицију, што је било и кључно. Они који су се бавили негирањем такве политике, негдје су запели, успут и запрли на путу за Европу. Андрија Мандић је показао да се отворено могу бранити српски национални интереси, и стићи до Брисела.
Да није интернационализовао српско национално питање у Црној Гори, Андрија Мандић не би био предсједник Скупштине Црне Горе, што је и омогућило да се отворе врата најважније европске политичке адресе.
Андрија Мандић је – разумио – од кога је задужен за преношење истине о српском народу у Црној Гори. То разумијевање и трасира путеве према главним европским политичким центрима.
Може се поштовати традиција, и бити из традиционалне породице, која је у времену била и за Краља и Отаџбину, па опет стићи у Брисел. Уосталом, и Билгија и Данска су краљевине а Луксембург војводство, па овим државама Бенелукса ништа ни у ком погледу не смета, нити им ишта фали.
Брисел нема предрасуда што се тиче политичке форме и политичке суштине предсједника Скупштине Црне Горе, и предсједника Нове српске демократије Андрије Мандића, за разлику од политчки поражене опције и оптике у Подгорици, која суштински није била за европске интеграције.
Може се бити и Србин и православац, можете и бранити своју Српску православну цркву, и истовремено стићи у европски политички центар. Није, баш, све онако како су учили и бесомучно пропагирали црногорски комунистички и посткомунистички диктатори и шовинисти.
Није ни онако како тумаче и штују бројни политички туристи, и разнобојни политички манекени.
Са сваког државничког путовања, са сваког пријема амбасадора великих држава, Андрија Мандић успоставља нове карике повезивања Црне Горе са регионом и Европом.
Коначно, посјета Андрије Мандића Бриселу значи да је – политици Европе – потребан политички плурализам.
Истовремено и значи да је Црна Гора за један – велики корак – ближа Европи.
Француски филозоф и политички аналитичар Жак Рансијер рекао је – или стигнете до политичког мјеста одлучивања, или останете далеко у непробојним сјенкама политичког….
