Мишо Вујовић
Колико још треба да будемо понижени да би Стојковић, наш Пиксилеон без пиксела, схватио да је време да оде?
Пораз није проблем. Ни пет за редом није проблем. Проблем је понижење.
Понижење у Лесковцу, против Енглеске и Албаније, где резултат 1:0 за „орлове“ није чак ни шала на сопствени рачун, већ цинична подвала стварности.
На терену – смушеност, дезоријентација, повлачење на своју половину, бекство од лопте као да је заражена.
Слика безидејности, без воље, без душе.
Репрезентација Србије изгледала је као да има једанаест играча и дванаест левих ногу.
И то не би био проблем да није јасно да су за многе од њих та појављивања у националном дресу тек маркетиншка прилика.
Менаџери трљају руке, јер сваки минут у репрезентацији утростручава вредност. И то је годинама слика наше репрезентације. Инкубатор за фудбарлске бројлере. Али без жуманаца. Стојковић је мајстор за мућке.
А штета по селекцију — несагледива.
Енглези нас прегазили као парну локомотиву по сеоском друму, шест пута без поговора.
Албанија нас није победила снагом, већ срамотом.
Тамо где је некад било срце, сад стоји оглас за спонзора.
И опет, нико није крив.
Пиксилеон и даље седи на клупи као паун на огледалу, у уверењу да се величина мери некадашњом славом, а не садашњим резултатом.
Да, умео је некад да да гол главом, али за селектора се не бирају лобање по облику, него по садржају.
Скроман ангажман главе у његовом случају није довољан за мисао, а камоли за стратегију.
Вратили смо се са свих великих такмичења понижени, а он и даље прича као да смо играли финале.
„Идемо да уживамо“, каже. И заиста — само они уживају, ми остали патимо.
Фудбал је, изгледа, последњи спорт у ком се не тражи резултат, него изговор.
А селектор који не види да му је време прошло, већ је одавно у продужетку.
Сетних се Макане, баба сере из Грмеча , она која је за разлику од селектора умела да рачуна, и никада се није бунила ма колико оставили за малу или велику нужду. Пикси је већ дуго у великој нужди али га није било срамота да у новом прошлогодишњем аранжману тражи повишицу.
Шта рећи о човеку чија је тренерска амбиција пљунула на бриљАнтну фудбалску каријеру.