Пише: Аница Ђуровић, одборница ЗБНК
Често се питам, послије свега што излази из дана у дан скрипти разговора, доказа које износи СДТ, како ,,млађи“ нараштај ДПС-а има образа да брани оно што је одавно потонуло у блато криминала?
Да ли је то сљепило идеологије, наслијеђена послушност или просто страх да се погледа истини у очи?
Бране своје бивше функционере као да бране част, а у ствари бране хоботницу криминала која је годинама гушила државу и народ.
Систем који је уништавао сваку правду и сваку наду, данас има своје младе „насљеднике“ који мисле да је лојалност већа вриједност од истине.
А није.
Истина боли само оне који од ње живе.
Зар се ниједан не запита због кога то раде, и чему се клањају?
Како спавају кад бране оно што је пљачкало будућност коју би баш они требало да граде?
А ево, данас су отишли и корак даље прогласили су нас личним непријатељима.
Каква част, зар не?
Кад вас ДПС прогласи непријатељем, то је најбољи доказ да сте на страни народа и истине.
Само би они могли помислити да је неслагање са криминалом пријетња.
Можда су навикли да се сви сагињу, па им је чудно кад неко стоји усправно.
Није вас све покварио новац, али јесте идеологија да је боље бити вјеран криминалу него признати да сте били преварени.
И то доводи до једноставног закључка били старији или млађи, у ДПС-у су сви исти: иста политика, иста мантра, исти мрак.
Нема „новог ДПС-а“, нити ће га бити.
Само нови гласноговорници старе срамоте.